[PSSS Smederevo]

LJILJAN (Lilium sp.)

Ljiljan je višegodišnja ukrasna biljka sa lukovicom
slika i duguljastim listovima, visoka 80 cm.
Cveta u maju i junu i ima veoma mirišljave cvetove.
Poreklom je sa Mediterana.
Postoji veliki broj vrsta i na stotine hibrida.

Nadzemno stablo ljiljana je jednogodisnje. Listovi su linearni, lancetasti, ili ovalni. Sedeći ili na kratkim drškama, naizmenični ili nepravilno raspoređeni. Cvetovi su krupni, levkasti ili zvonastog oblika. Obično beli, žuti, narandžasti, crveni…Plod je čaura.

Ljiljani zahtevaju dobro drenirano tlo. Treba ih gajiti na mestima zaklonjenim od vetra. Kupuje se uvek samo sveže (a nikad smežurane) lukovice ljiljana i odmah se sade. Belom ljiljanu-Lilium candidum-u potreban je iznad lukovice sloj zemlje od samo 2.5cm, i treba da se posadi pri kraju leta. Ljiljanima treba dobro pripremljeno tlo, zato ga treba lepo prekopati čak i do 30cm dubine. Najbolja su dobro propustljiva a dovoljno plodna zemljišta. Na teškim glinovitim zemljištima oni rastu slabo, i imaju mali broj cvetova. Najbolje je uzeti jedan deo obične zemlje, jedan deo lisnog humusa, i jedan deo peska.
Ljiljani se gaje u skupini, jer tako lepše izgledaju nego li kada su pojedinačni. Obično se stavlja po 4-5 lukovica zajedno u jednu kućicu. Lukovice se obično razmaknu oko 15cm, a zemljište se nađubri najčešće koštanim brašnom ili nekim drugim đubrivom sa kontrolisanim delovanjem. Dubina sadnje zavisi od veličine lukovice, a po pravilu uzima se 2.5 puta od prečnika lukovice.
Presađivanje lukovica ne treba vršiti pre 4-te godine, i to na kraju leta, kada se podzemni deo sasuši. Ljiljani se razmnožavaju iz lukovica-pilica (najčešći način razmnožavanja ljiljana), iz semena, ili jednostavnim deljenjem kao kod vrste Lilium pardalinum ( to je američka grupa hibrida). Ljiljani se koriste dosta u ozelenjivanju. Lepa im je kombinacija sa kanama, gladiolama, ružama, …Veliki im je značaj i kao rezano cveće, jer se dugo održavaju u vodi.
Ljiljan se bere kad su pupoljci pred otvaranje, jer tako duže traje.
Ljiljan je biljka čiji cvet možete naći u svim duginim bojama osim plave. Reč je nastala od grčkih reči Hemmero – dan i Kallos – lepota, što upućuje na vek trajanja cveta. Te otporne trajnice iz umerenih predela istočne Azije i južne Evrope vrlo su prilagodljive, cvetaju više nedelja, ali pojedinačni cvetovi u obliku levka traju samo jedan dan. U Americi i Engleskoj odgajano je bezbroj sorti, tako da je osnovna vrsta gotovo zanemarena.

Tekst i slika preuzeter sa interneta: Biljno carstvo”.

Žaklina Mladenović, dipl.inž.poljoprivrede

[Autor]

Članci