Na jabuci, šljivi, orahu, krušci i drugim voćnim vrstama česta pojava je da su stabla i deblje grane prekrivene lišajevima. Ovu pojavu srećemo pogotovu na voćkama koje se nalaze na okućnicama ili zapuštenim zasadima, gde se ne primenjuje intenzivna zaštita ili je upotreba pesticida u potpunosti izostavljena. Češća je pojava u zasadima koja su locirana bliže rekama, jezerima i potocima, u zasadima gušćeg sklopa, odnosno tamo gde je provetravanje manje prisutno, odnosno gde je vlaga veća i podzemne vode pliće. Možemo reći da su lišajevi indikatori čiste (ekološke) prirode.
Lišajevi nisu paraziti na stablima i granama voća već predstavljaju simbiozu dva organizma (alge i gljive), u kojoj alge imaju ulogu da fotosintezom stvaraju hranjive materije a gljive obezbeđuju vodu i mieralne materije i tako se upotpunjuju. Nastanjeni su na samoj površini kore što znači da ne prodiru u unutrašnjost stabla i grana, pa samim tim nisu ni paraziti. Ali njihova pojava predstavljaju idealna staništa za prezimljavanje i razvoj patogena i svih razvojnih stadijuma raznih štetočina (grinja, vaši, insekta), koji i te kako mogu naneti štete gajenom voću, pa se iz tih razloga velika pažnja mora usmeriti na njihovo uništavanje.
Tretiranje bakarnim preparatima predstavlja uspešnu zaštitu pa se iz tog razloga u proizvodnji voća ne smeju preskočiti ili nedovoljno savesno obaviti jesenje plavo prskanje (kupanje) voća bakarnim preparatima kao ni tretman Plavim uljem neposredno posle orezivanja pa sve do pojave mišijih ušiju. Ništa manje značajna mera u borbi sa ovim problemom nije krečenje stabla i ramenih grana četkom ili prskanje cele krošnje atomizerom krečnim mlekom.
Lidija Vulović
dip,ing za zaštitu bilja
Vulović Lidija
Vulović Lidija