[Nešović NenadUčesnik]

Različiti načini gajenja i korišćenja jednogodišnjih leguminoza obezbeđuju visoki udeo proteina i visoke prinose u odnosu na relativno skromne uslove gajenja. Mogućnost gajenja u ozimoj, jaroj ili postrnoj setvi, raznovrsno iskorišćavanje, gajenje u združenim usevima i sposobnost azotofiksacije i obogaćivanje zemljišta azotom, ove kulture čini veoma važnim sa stanovišta obezbeđivanja kvalitetne stočne hrane. Pošto je na forumu već prezentovana grahorica, krmni grašak je vrsta koja takođe zavređuje pažnju proizvođača stočne hrane.
Krmni grašak(Pisum sativum ssp.arvense L.) Za ishranu se koristi zrno i nadzemna masa kao kvalitetna stočna hrana. Ozimi stočni grašak rano stiže u proleće i može se odmah uključiti u stočni obrok. Može se iskorišćavati: ispašom, kao zelena krma, kao silaža, seno ili zrelo zrno. Uslovi uspevanja: klija na temperaturi >4 0C. Optimum za cvetanje i obrazovanje mahuna je 15-18 0C. Optimum za nalivanje i sazrevanje zrna 18-20 0C. Ozime sorte graška da izdržavaju mraz od -14 do -20 0C a jare forme do -4 0C. Visoke temperature i suv vazduh u fazi cvetanja i nalivanja zrna negativno utiču na oplodnju i prinos zrna. Optimalna relativna vlažnost vazduha 70-80%. Zemljište treba da bude: duboko, plodno, ocedno, rastresito. Tehnologija proizvodnje. Dobri predusevi su strna žita i đubrene okopavine koje se rano ubiraju. Obrada zemljišta podrazumeva plitko i duboko oranje za ozime sorte a duboko oranje do 25 cm za jare sorte. Predsetvena priprema obuhvata usitnjavanje površinskog sloja do 10cm. Đubrenje obaviti sa 40-60 kg/ha N; 60-80 kg/ha P2O5; 80-120 kg/ha K2O. Setva se obavlja 1/2 septembra odnosno krajem februara-tokom marta , vrstačno, na dubinu 4-5 cm, na rastojanju 12-15 cm. Norma setve je 100 kg graška + 15-20 kg raži (20-30 kg ovsa). Norma setve gajenja za zrno je150 kg. Nega useva: prihraniti u proleće u jednom ili dva navrata sa 20 -30 kg N. Korišćenje: košenje zelene krme obaviti u prvoj polovini maja , krmu za silažu kositi u fazi formiranja 2/3mahuna , preporučuje se provenjavanje, brže je ukoliko se u sklopu sa kosačicom koristi i gnječilica. Žetva zrna: kada je zrno zrelosti 80-90 %. Zrno prolećnog graška ima 25% proteina i nije ga potrebno termički obrađivati poput soje. Zbog malog procenta masti pogodan je za ishranu preživara, kroz koncentrovanu hranu. U hrani za junad, ili krave potpuno može zameniti sojinu i suncokretovu sačmu. Krmni grašak se kao i grahorica gaji u smeši sa strninama (potporni usev) kao predusev za proizvodnju povrća. Proizvođači ne koriste prednosti inokulacije semena pre setve iako je to vrlo jeftina mera a zauzvrat se zemljište obogaćuje sa100 do 150 kg N, što rezultuje povećanjem prinosa preko 20%.

Nenad Nešović

[Autor]

Članci