- This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 2 nedelje, 1 dan ranije by Pipović Neđeljko.
-
AutorČlanci
-
28.11.2024 u 18:19 #596769Pipović NeđeljkoUčesnik
<p class=”western” align=”justify”><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>Правилна исхрана и редовна испаша су начин да сачувамо здравље животиња. Пашњаци, лииваде и травњаци се могу користити испашом и кошењем. Приноси са наших ливада или пашњака су ниски. Просечан принос сена са наших природних пашњака су 0.5 т/ха, а природних ливада 2.1 т/ха. Са сејаних ливада се добије око 10т/ха. Пашњаци обезбеђују храну богату беланчевинама, угљеним хидратима, минералима и витаминима. Грло </span></span></span><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”><span lang=”sr-RS”>телесне масе </span></span></span></span><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>550 кг попасе дневно 30 – 100 кг зелене хране.</span></span></span></p>
<p class=”western” align=”justify”><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”><span lang=”sr-RS”>Препоручена концентрација</span></span></span></span><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”> стоке на пашњаку износи 1000 кокица носиља на 1 ха пашњака, травнатог испуста; Број приплодних патака не сме прећи 100 грла /ха. Пашњак површине 1ха се може оптеретити са 40- 60 гусака, а на хектар доброг пашњака долази 150 ћурака. Успешност пашњака се може мерити производњом млека или меса са 1 ха. Пашњак је добар ако се са њега може произвести 4000 – 10000</span></span></span><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”><span lang=”sr-RS”> л </span></span></span></span><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>млека или 400 – 700 кг меса.</span></span></span></p>
<p class=”western” align=”justify”><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>Од домаћих животиња </span></span></span><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”><span lang=”sr-RS”>о</span></span></span></span><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>вце највише користе кабасту храну. На природним пашњацима користе око 80% зелене масе, а на култивисаним сејаним травњацима и више. Према неким подацима од око 600 пашњачких биљака овце једу око 570 врста, говеда као велики пробирачи само 56 врста, а коњи 82 врсте. На 1ха доброг пашњака може да се напаса око 80- 150 оваца, на средње добрим 60 – 100, а на слабијим свега 30-60 оваца.</span></span></span></p>
<p class=”western” align=”justify”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>Брзина регенерације трава је различита у зависности од годишњег доба. Овај податак морамо знати да би се правилно користио пашњак или ливада. Најинтензивнији је пораст трава у мају, јуну и то од 5- 8 mm на дан. Значи да се регенерише за 15- 24 дана. У јулу и августу пораст је око 4 mm дневно, значи да регенерација траје 25- 30 дана. Септембра и октобра месеца регенерација трава је веома успорена. Траве расту свега 1 – 3 mm дневно, регенеришу се за 30-60 дана.</span></span></p>
<p class=”western” align=”justify”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>Како се животиње понашају на пашњаку?</span></span></p>
<p class=”western” align=”justify”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>При обиљу паше овце пасу око 7 часова дневно и попасу око 700- 800 г зелене траве на час. Како траве сазревају време паше се продужава. Суштински овце продуженом пашом и до 11.5 сати дневно надокнађују смањење травне масе коју могу да попасу.</span></span></p>
<p class=”western” align=”justify”><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>Нека истраживања су показала да краве у 24</span></span></span><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”><span lang=”sr-RS”> часа </span></span></span></span><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>на неограниченој паши, просечно утроше за чупање траве (јер говеда чупају, а не пасу) 10 часова, за преживање 7, а одмарање 5</span></span></span><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”><span lang=”sr-RS”>часова</span></span></span></span><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>. Животиње већином воле да пасу рано ујутру и касно поподне, или увече. Не воле да пасу када интензивно пада киша или када је најтоплији део дана.</span></span></span></p>
<p class=”western” align=”justify”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>На пашу се животиње морају постепено навикавати 8 – 10 дана. Треба им дати сено пре изласка на пашњак. Терање стоке на росну и мокру траву може довести до надуна и других проблема. Росна и мокра трава је најлакши начин преношња разних паразитарних оболења, поготову метиља. Најбоље је да дужина траве буде 15 цм, између осталог и због тога што се празити углавном задржавају на нижим деловима биљке. Овце спадају у ризичну групу, јер пасу и ниже делове биљака. </span></span></p>
<p class=”western” align=”justify”><span style=”color: #333333;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>Пашњак би требао да се одмара 6 месеци због мириса балеге и урина па животиње нерадо пасу. Прекомерна испаша и загађење земљишта узроковано животињама, број животиња које се гаје на органској фарми треба да буде ограничен. У органској сточарској производњи број грла по јединици површине сме да произведе највише 170 кг азота по ха. Ову количину азота, произведе у просеку 14 јагањаца до 6 месеци старости, или 13.3 овце или козе, 2 краве у лактацији, 6.5 приплодних крмача или 230 носиља, 580 пилића за тов или 120 ћурана.</span></span></span></p>
<p class=”western” align=”justify”><span style=”color: #333333;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>Домаће животиње инстиктивно не једу отровне и шкодљиве биљке. Најчешће се отрују или разболе младе животиње и животиње које су први пут на паши, као и животиње донешене из других </span></span></span><span style=”color: #333333;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>крајева.</span></span></span></p> -
AutorČlanci
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.