Kompost nastaje u procesu mikrobiološke razgradnje organske materije. Za kompostiranje se mogu koristiti različite materije organskog porekla kao što su žetveni ostaci, usitnjeno granje, ljuske jaja, pepeo.kvalitet komposta zavisi od vrste organske materije, njene usitnjenosti, temperature i kiseonika. Kompostiranje može dase vrši u komposterima, metalnim ili plastičnim buradimakoja moraju da budu otvorena na dnu i da postoji drenažni sloj.
U manjim seoskim gazdinstvima, za kompostiranje se koristi prostor ograđen daskama, ciglom ili žicom. Na većim gazdinstvima koja raspolažu sa većom količinom biomaterijala, kompostiranje se obavlja na većim površinama. Teren na kojem će se formiratihumka za kompostiranje treba da je propustan za vodu, blago nagnut, da nije direktno izložen uticaju sunca i vetra. Postupak kompostiranja: prvo se skine sloj zemlje gde se poređa drenažni sloj od slame, kukuruzovine, lišća zatim se ređa sloj organskog otpada 15 – 20 cm, pa sloj zemlje debljine do 5 cm i tako naizmenično do visine 1 – 1,5 m. Cela masa se ne sabija ili se blago sabija. Mora biti umereno vlažna, neutralne reakcije, pa se po potrebi zaliva i dodaje kreč. Kompostiranje traje 3 – 12 meseci. Proces kompostiranja se može ubrzati upotrebom mikrobioloških preparata. Završen je kada se dobije kompost koji je jednoličan, mrvičast, lak i tamnosmeđ.
Kompost se koristi kao organsko đubrivo za malčiranje zemljišta i proizvodnju supstrata.
Nikolić Radojka
Nikolić Radojka