[Radić DragomirUčesnik]

Калцијум цијанамид – CaCNշ, је пре свега азотно ђубриво, али има изражено инсектицидно, фунгицидно и хербицидно дејство. У трговину долази у облику праха или гранула црне боје, а садржи 20 % азота и 50-60 % калцијума. Ово је алкално ђубриво, па је, као и КАН, погодан за употребу на киселим земљиштима. Предност му је што има продужено дејство, јер се прилоком разградње амонијачни облик веже за честице земљишта, а одатле се азот постепено ослобађа под утицајем земљишних микроорганизама. Овај процес је бржи у влажним, топлијим и неутралним земљиштима. Приликом разградње CaCNշ добија се гасовити водоник-цијанамид НշСNշ и калцијум дихидроксид Ca(OH)շ. Водоник-цијанамид је отрован за многе живе организме и зато у земљишту може да буде инсектицид, фунгицид и хербицид, чак и против пужева. Ова фаза разградње траје 10-14 дана, па зато тек после тог рока могу да се сеју или саде биљке на пољу. Зато не може да се користи ни за прихрану једногодишњих усева, већ само предсетвено. У неким земљама Европске Уније дозвољен је у органској производњи за парцијалну стерилизацију земљишта, нарочито у затвореном простору. У једном дугогодишњем огледу у Немачкој од преко 53 године, где је испитиван утицај разних азотних ђубрива на плодност земљишта, највећу плодност и највећу микробиолошку активност је имала парцела где је примењиван калцијум цијанамид. Поред примарне употребе као ђубрива, врло је интересантан као пестицид. Зависно од количине примене, од 300-500 кг/ха, смањује производњу инфективних аскоспора Venturia inaequalis за 85-95 %, скоро потпуно уништава Plasmodiophora brassicae– килу купуса, Verticillium, Rhisoctonia, Fusarium, Didimella – сушење малине. Значајно смањује популацију жичара и пужева. Уништава клицу у семену корова, што се не постиже ни једним другим регистрованим хербицидом. Због специфичног мириса приликом разградње на влажном земљишту, у пракси се показало да разна дивљач, фазани, вране и мишеви избегавају ове парцеле у току неколико недеља. Зона дејства водоник-цијанамида у земљишту је само 3-4 цм око грануле, што ограничава уништавање дубље позиционираних патогена и семена. Микроорганизми имају ензиме за разградњу калцијум цијанамида, јер ово једињење је познато у природи, нарочито код биљака које живе у симбиози са азотофиксаторима. Нове микробиолошке студије показују да је рад земљишне микрофлоре само привремено заустављен употребом калцијум цијанамида. Чак и при изузетно високој дози примене, микробна популација се опорави за само неколико дана. Биолошка разноврсност је онда чак и већа него пре ђубрења. То је зато што цијанамид потпомаже развој неких латентних постојећих организама у земљишту, јер су у могућности да га користе као извор азота.
Драгомир Радић – ПССС Смедерево

[Autor]

Članci