[Zlatarić Svetlana]

<p style=”text-indent: 0.5in; margin-top: 0.21in; margin-bottom: 0.21in; font-style: normal; font-weight: normal; widows: 2; orphans: 2;” align=”JUSTIFY”><span style=”color: #333333;”><span style=”font-family: Segoe UI, Segoe UI Emoji, Segoe UI Symbol, Helvetica, Arial, sans-serif;”><span style=”font-size: medium;”>Jarovljenje ili jarovizacija je toplotni stadijum biljaka, kroz koje biljke moraju da prođu u toku zime da bi plodonosile, odnosno da provedu izvestan period izložene niskim temperaturama da bi nastavile svoje normalno razviće i plodonosile. Pšenica najbolje podnosi negativne temperature u ovom stadijumu i ukoliko on traje duže to je njena otpornost veća i obrnuto. Povećanjem sadržaja suve materije u biljkama i količine šećera u ćeličnom soku, povećava se otpornost biljaka prema negativnim temperaturama i obrnuto. </span></span></span></p>
<p style=”text-indent: 0.5in; margin-top: 0.21in; margin-bottom: 0.21in; font-style: normal; font-weight: normal; widows: 2; orphans: 2;” align=”JUSTIFY”><span style=”color: #333333;”><span style=”font-family: Segoe UI, Segoe UI Emoji, Segoe UI Symbol, Helvetica, Arial, sans-serif;”><span style=”font-size: medium;”>Ovaj stadijum traje od 40 – 60 dana i potrebna temperastura je od 0-10 º C. Prolaženje biljaka kroz ovaj stadijum moguće je samo ako su u aktivnom stanju u stanju porasta. Da bi biljke prošle kroz ovaj stadijum potrebna je i odgovarajuća vlažnost semena 48 % – 55% težine apsolutno suvog semena, dovoljno kiseonika i svetlosti. Ako ozima pšenica ili neko drugo ozimo žito, nije izloženo odgovarajuće vreme temperaturama od 0-10 stepeni C, neće moći dalje da se razvija i zato ozima pšenica posejana u proleće ne klasa i ne obrazuje seme.</span></span></span></p>
<p style=”text-indent: 0.5in; margin-top: 0.21in; margin-bottom: 0.21in; font-style: normal; font-weight: normal; widows: 2; orphans: 2;” align=”JUSTIFY”><span style=”color: #333333;”><span style=”font-family: Segoe UI, Segoe UI Emoji, Segoe UI Symbol, Helvetica, Arial, sans-serif;”><span style=”font-size: medium;”>U ovom stadijumu biljke prolaze kroz dve etape organogeneze od mogućih dvanaest. U prvoj etapi konus porasta nije diferenciran i hranljive materije koje se nalaze u zemljištu ili koje se unose putem đubrenja ne utiču na ispunjenost budućeg klasa. U drugoj etapi koja nastupa pri kraju ovog prvog stadijuma, dolazi do diferenciranja konusa porasta na kolenca i skraćene članke budućeg stabla. </span></span></span></p>
<p style=”text-indent: 0.5in; margin-top: 0.21in; margin-bottom: 0.21in; font-style: normal; font-weight: normal; widows: 2; orphans: 2;” align=”JUSTIFY”><span style=”color: #333333;”><span style=”font-family: Segoe UI, Segoe UI Emoji, Segoe UI Symbol, Helvetica, Arial, sans-serif;”><span style=”font-size: small;”><span style=”font-size: medium;”>Na stablu se obrazuju začeci listova, u njihovom pazuhu formiraju se začeci bočnih izdanaka. Određuje se broj kolenaca i članaka i stepen i karakter grananja stabla.
Dužim zadržavanjem biljaka u ovoj etapi utiče se na formiranje većeg broja kolenaca, članaka i listova i obrnuto, u ovoj etapi je potrebno biljkama više azota jer će formirati više listova i sporije prolaziti ovu etapu, dok biljke đubrene u ovoj etapi sa više fosfora smanjiće broj listova za jedan i više i brže će proći ovu etapu organogeneze.
Za vreme prolaska kroz ove dve etape organogeneze, biljke se nalaze u sledećim fenofazama: ponik, tri lista, početak bokorenja kod žita i grananja kod dikoltiledonih biljaka.
</span>
<span style=”font-size: large;”><b>PSSS Šabac Svetlana Zlatarić</b></span></span></span></span></p>
<p style=”margin-bottom: 0in;”></p>

[Autor]

Članci