[Hodžić SilvijaUčesnik]

Važan faktor u planiranju organske proivodnje je izbor lokacije na kojoj će biti podignut zasad. Parcela na kojoj se primenjuje tehnologija proizvodnje voća po organskim principima treba da bude udaljena 5-6m od drugih konvencionalnih površina, kako sintetička sredstva koja se primenjuju na tim parcelama ne bi prešla na organski zasad. Ukoliko nemamo tu udaljenost, u organskoj poljoprivredi se formiraju tzv. eko barijere (zaštitni pojasevi) od cvetnih i lekovitih biljaka koje sprečavaju kontakt sintetičkih pesticida sa organskim voćnjakom.
Ekspozicija na terenu je još jedan u nizu bitnih faktora za uzgajanje organskog voća. U praksi se kao najbolja ekspozicija pokazala južna ili jugoistočna, iz razloga što je toplije, a samim tim bolje se iskorišćava sunčeva svetlost i brzo se dižu jutarnje rose što je važan faktor za pojavu bolesti i štetočina u toku vegetacije, jer im ovakvi uslovi manje pogoduju u odnosu na uslove vlažne sredine.
Kao preventiva za bolesti i štetočine takođe treba birati mesta sa dobrim strujanjem vazduha, gde je retka pojava mrazeva, magle, a vazdušna i površinska vlaga se ne zadržavaju mnogo.
Za uspešno podizanje voćnjaka, a zatim uzgajanje voća po organskim principima, od velikog je značaja poznavanje mikroklimatskih uslova, a to su:
-minimalne (zimske) temperature
-dnevne temperature
-dužina dana i intenzitet svetlosti
-pojava ranih prolećnih i kasnih jesenjih mrazeva
-količina vodenog taloga
-količina godišnjih padavina i njihov raspored po mesecima
-relativna vlažnost vazduha i zemljišta
-vetrovi (pravac kretanja, brzina, intenzitetet i koji vetar je dominantan)
-pojava grada, njegov intenzitet i redovnost
Zemljište je, takođe, od velike važnosti pri uzgajanju organskog voća. Dobro zemljište treba da ima sledeće osobine: laku propustljivost, brzo zagrevanje u proleće, da se posle setve ne stvara kora površinskog sloja, da dobro upija obilne padavine i duži period zadržava zimsku i vlagu od kiše u toku vegetacije.
Voćke nemaju neka posebne zahteve po pitanju zemljišta, ali ipak treba voditi računa o fizičkom i hemijskom sastavu. U pogledu fuzičkih svojstava, zemljište ne sme da bude mnogo zgrudvano, podložno eroziji i gubljenju hranljivih elemenata, treba da ima dobre uslove za razvoj zemljišnih organizama, da ima bogat miris na zemlju i daje zdrave, visokokvalitetne prinose. Što se tiče hemijskih osobina, idealno zemljište za podizanje organskog voćnjaka treba da sadrži: preko 15mg P2O5/100 g suve zemlje, oko 25mg K2O/100g suve zemlje, 7-13mg MgO/100g suve zemlje, 250-300 Ca/100g suve zemlje, B 0,8 ppm, Mn 70 ppm, Cu 8 ppm, Fe 100ppm, a sadržaj humusa ne bi trebao da bude manji od 3%.
Izbor voćne vrste treba prilagoditi tipu zemljišta. Na suvljim, siromašnijim zemljištima treba koristiti bujnije podloge i voćne vrste, koje uspevaju na ovakvim tipovima zemljišta.
Silvija Hodžić, dipl.ing.
savetodavac iz oblasti voćarstva

[Autor]

Članci