S obzirom na to što se u prethodnoj vegetaciji na čokotima razvija veći broj lastara nego što je potrebno da se pri rezidbi ostavi kondira i lukova, to je omogućeno da se pri rezidbi vrši izbor najboljih lastara. Izbor lastara vrši se na osnovu njihovog položaja na čokotu, razvijenosti i zrelosti. Za lukove i kondire najpre se koriste lastari koji zauzimaju dobru poziciju na čokotu. Ovi lastari treba da su zdravi, dobro sazreli i da su dostigli određene sortne karakteristike-dužinu, debljinu, izgled, obojenost i sl. Za rezidbu na kondire i lukove mogu se podjednako koristiti osnovni lastari, lastari suočice, jalovaci i zaperci, ukoliko su se razvijali u podjednakim uslovima i dostigli isti stepen porasta i zrelosti. Na ovakvim lastarima su formirana rodna zimska okca, iz kojih se u narednoj godini mogu razvijati rodni lastari. Međutim, ako pojedini lastari značajnije odstupaju od normalnih karakteristika za sorte i uslove gajenja, njih ne treba koristiti za lukove i kondire. Suviše tanki i suviše debeli lastari nisu dobri za ostavljanje novih kondira i lukova jer su njihova okca slabije rodnosti. Ako smo prinuđeni da i ovakve lastare koristimo pri rezidbi, onda se tanki lastari prekraćuju na kratke kondire, a debeli lastari na duge lukove. Najpovoljniji su lastari srednje debljine za sortu i uslove njenog gajenja. Lastari koji su se razvili na prošlogodišnjim kondirima su najbolji, jer su razvijeniji. Na njima su formirana rodnija okca. Na kratkim kondirima bolje se razvijaju vršni lastari, pa se oni najviše koriste za ostavljanje lukova i donošenje roda u narednoj godini. Izbor lastara za rezidbu zavisi i od specifičnosti pojedinih uzgojnih oblika. Na uzgojnim oblicima sa prizemnim stablom u vidu zadebljale glave ili pehara vodi se računa da se pri rezidbi ostavljaju kondiri na obodima stabla. Lastari koji se nalaze u sredini zadebljalog stabla rastu u senci i nisu pogodni za donošenje roda u narednoj vegetaciji. Izbor najboljih lastara za rezidbu mogu da obave samo kvalifikovani iskusni radnici, koji dobro poznaju biološke osobenosti sorte, uzgojne oblike i principe rezidbe vinove loze.
Korišćena literatura „Tehnologija gajenja vinove loze“ Prof.dr N.Marković
Nikolić Biljana
Nikolić Biljana