Kukuruz najbolje uspeva na rastresitim, dobro propusnim i zemljištima sa dobrim kapacitetom za vodu. Zemljišta teškog mehaničkog sastava, zbijena, slabo aerisana, zaslanjena, preterano vlažna kao i zemljišta sa niskom pH vrednošću, nisu pogodna za gajenje kukuruza. Ovakva zemljišta se određenim agrotehničkim merama mogu poboljšati (duboka obrada, podrivanje, unošenje organske materije ili stajnjaka, ali i gajenje višegodišnjih leguminoza npr. lucerke) . Pravilna priprema parcele i rotacija useva u sistemima organske poljoprivrede su od suštinskog značaja, pogotovo u prvoj godini organske proizvodnje, a kvalitet pripremnog (tranzicionog) perioda od konvencionalne ka organskoj poljoprivredi u velikoj meri određuje uspešnost organske proizvodnje. Ključni faktor je kako obezbediti dovoljno hraniva (pre svega azotnih) neophodnih za narmalan razvoj biljaka. Korišćenje krmnih leguminoza, posebno višegodišnjih značajno popravlja ne samo bilans azota u zemljištu, nego i fizičko-hemijska svojstva zemljišta, aeraciju i mikrobiološku aktivnost. Samo parcele na kojima nema zabranjenih supstanci ( sintetički pesticidi i veštačka đubriva ) u periodu od najmanje tri godine mogu biti sertifikovane za organsku proizvodnju. U svakom slučaju, treba izbegavati parcele na kojima su prisutni agresivni višegodišnji korovi, biljne bolesti i štetočine kao i preterano suva, odnosno zemljišta teškog mehaničkog sastava.
Olivera Gavrilović
Gavrilović Olivera
Gavrilović Olivera