[Kozlina ZoranUčesnik]

Različite su potrebe u hranjivim materijama za različite kategorije svinja: krmače, prasad, nazimice, nerastove i tovne svinje. Te potrebe obično podmirujemo smešama hraniva odgovarajućeg sastava.

ISHRANA PRIPLODNIH KRMAČA

Ciljevi držanja i ishrane krmača

U savremenom načinu držanja krmača nastojimo da ostvarimo sledeće ciljeve :
· Ispravnom ishranom i postupcima u priplodnom ciklusu, odbijanjem prasadi (od krmače) treba dobiti 2,2 i više prašenja po prosečnoj krmači godišnje.
· Treba proizvesti 20 i više odgojene prasadi po krmači godišnje.
· Treba dobiti veliko i ujednačeno leglo sa oprašenim telesnim masama prasadi većim od 1,3 kg.

Uz dobru genetsku osnovu, najvažnija pretpostavka za visoku proizvodnju je kvalitetna ishrana prilagođena potrebama u pojedinim proizvodnim fazama, i to :
· ishrana suprasnih krmača,
· ishrana krmača neposredno pred prašenje i nakon prašenja,
· ishrana krmača u periodu dojenja,
· ishrana krmača od odbijanja prasadi do ponovnog pripusta,
· ishrana nazimica.

ISHRANA SUPRASNIH KRMAČA

Ishranom krmača u periodu gravidnosti treba zadovoljiti uzdržne potrebe krmače, potrebe za hranjivim materijama koje će omogućiti intrauterini razvoj plodova, potrebe mlečne žlezde i lučenje dovoljnih količina mleka te odgovarajući prirast. SMEŠE ZA SUPRASNE KRMAČE TREBA DA SADRŽE: 12-14% SIROVIH BELANČEVINA I MINIMALNO 11 MJ METABOLIČKE ENERGIJE PO KILOGRAMU SMEŠE. Kompletne smeše koncentrata u ishrani suprasnih krmača mogu se delimično zameniti kvalitetnom pašom, kukuruznom ili travnom silažom, krompirom, stočnom ili šećernom repom. Tokom prve dve trećine suprasnosti krmače se hrane sa 2 kg hrane. U zadnjoj trećini suprasnosti zbog intenzivnog razvoja plodova krmače treba hraniti sa 2 – 3 kg smeše dnevno.

Na količinu obroka u vreme suprasnosti utiču:
· telesna masa i kondicija krmača i suprasnih nazimica,
· temperatura u objektu,
· individualni način ishrane smanjuje količinu obroka, a grupna ishrana povećava količinu obroka,
· stepen suprasnosti (u zadnjoj trećini suprasnosti povećava se obrok krmačama lošije telesne kondicije),
Suprasne krmače hrane se jednom dnevno, uvek u isto vreme.

Prekomerna ishrana suprasnih krmača i nazimica apsolutno je neracionalna odnosno skupa pa čak i štetna jer dovodi do:

· gojenja krmača i slabijeg apetita u razdoblju dojenja,
· većeg gubitka telesne mase i slabije mlečnosti u razdoblju dojenja,
· dužeg trajanja prašenja i često do komplikacija tokom prašenja.
Nedovoljna ishrana u vreme suprasnosti dovodi do:
· pada telesne mase krmača,
· produženja neproizvodnog razdoblja nakon odbijanja prasadi pa do novog pripusta,
· manje porođajne telesne mase prasadi,
· nedovoljne proizvodnje mleka nakon prašenja.

ISHRANA KRMAČA NEPOSREDNO PRED PRAŠENJE I NAKON PRAŠENJA

Kada se suprasne krmače hrane kompletnim smešama, nekoliko dana pre očekivanog prašenja krmače treba prebaciti u prasilište. Dan pre očekivanog prašenja smanjuje se količina hrane na oko 1 kg dnevno. Nahranjene krmače teže se i duže prase, uz komplikacije pri porođaju i veću pojavu mrtvorođene prasadi. Pre prašenja mogu se davati i laksativne smeše sa 10 – 15% suvih repinih rezanaca ili većim udelom pšeničnih mekinja i zobi. Primenom ograničene ishrane krmača neposredno pre i posle porođaja smanjuje se sadržaj probavnog sadržaja, sprečava se opstipacija (začepljenje) i pojava hipoagalaksije (smanjenja produkcije mleka) te olakšava prašenje krmačama. Na dan prašenja krmača dobija samo vodu. Na dan nakon prašenja krmaču treba hraniti sa 1 kg smeše, koja se postepeno povećava do 5 dana, kada krmaču treba hraniti po volji.

ISHRANA KRMAČA U PERIODU DOJENJA

Količina hrane za krmače koje doje zavisi od količine mleka, veličine legla, telesne mase krmača i njihove starosti. Da bi krmača u periodu dojenja othranila veliko leglo, proizvela veliku količinu mleka i sačuvala svoju telesnu masu mora pojesti velike količine hrane. SMEŠE ZA KRMAČE KOJE DOJE TREBA DA SADRŽE: 16% SIROVIH BELANČEVINA I MINIMALNO 12,6 MJ METABOLIČKE ENERGIJE PO KILOGRAMU SMEŠE.

Koliko smeše dnevno treba pojesti krmača koja doji:
· za vlastite potrebe krmače 1 kg smeše/dan + 0,5 kg/prasetu ili uz leglo 10 prasadi = 6 kg/dan,
· dnevna količina hrane iznosi 3% od vlastite mase,
· svaka krmača koja ima 8 i više prasica treba da jede po volji.

U leglu krmača koje jedu veću količinu hrane u periodu dojenja, bolje je preživljavanje prasadi i manja je pojava proliva u prasadi, koji se često javlja zbog promena u sastavu mleka. Potrebnu količinu hrane će krmače koje doje pojesti uz primenu ishrane po volji iz hranilica za vlažnu ishranu i ako im se hrana daje u više manjih obroka tokom dana uz vodu po volji. Najbolja kontrola ispravnosti krmača u vreme suprasnosti i u period dojenja može se sprovesti kontrolom njenog prirasta između dva prašenja, a koji treba da iznosi 15 kg (sve do 5.-og prašenja); najbolji pokazatelj mlečnosti krmača jeste telesna masa prasadi u uzrastu od 21 dan, koja treba da iznosi oko 5,5 kg. Prosečna dnevna potrošnja smeše u proizvodnom ciklusu krmače treba da iznosi 2,8 kg. S obzirom na dnevnu količinu hrane koju krmače u pojedinim fazama reproduktivnog ciklusa treba da dobiju, potrebno ih je u fazi gravidnosti hraniti individualno i ograničeno prema kondiciji, a u perioduojenja po volji (do sitosti). Tri dana pre odbijanja prasadi količina hrane se smanjuje, a na dan zalučenja krmači treba uskratiti hranu i omogućiti samo pijenje vode po volji.

ISHRANA KRMAČA OD ODBIJANJA PRASADI DO NOVOG PRIPUSTA

Ishrana krmača od odbijanja prasadi do ponovnog pripusta najkraće je razdoblje u reproduktivnom ciklusu krmače, ali i pored toga smatra se najvažnijim razdobljem jer od rezultata koji se u tom razdoblju postignu zavisi ukupni rezultat proizvodnje u svinjarstvu poljoprivrednoga gazdinstva.

ISHRANA NAZIMICA

Najbolje rezultate oplodnje, najbolju veličinu legla i najkraće razdoblje od odbijanja do oplodnje postiže se ako se do pripusta prvopraskinje i višepraskinje loše telesne kondicije hrane s 4 kg smeše dnevno (16 % sirovih belančevina i 12,6 MJ ME). Višepraskinje u normalnoj kondiciji nakon zalučenja (odbijanja prasadi) ne valja hraniti povećanom količinom smeše nego normalno sa 2 kg/dan. Nazimice i zasušene krmače pred pripust nije poželjno izlagati suncu, posebno ne leti jer ono negativno utiče na polni ciklus. Odmah nakon pripusta-oplodnje smanjuje se količina smeše na 2 kg/dan što se nastavlja i u periodu gravidnosti. Nakon sigurno utvrđene oplodnje, krmače se prebacuju u objekat za krmače, gde se sprovodi ishrana određena za gravidne krmače u toj fazi. Odgajena ženska prasad određena za reprodukciju odvajaju se od životinja za tov jer svinja od 3 meseca pokazuje interes za suprotni pol, a sa 4 meseca i polno je zrela. Ishrana treba da bude takva da ne izaziva prebrzi razvoj. Do uzrasta od 4 meseca hrane se kao i tovne svinje, a potom, kada postignu telesnu masu od 80 kg treba ograničiti količinu dnevnog obroka na 2,7 kg smeše. Nazimice ako je tehnološki moguće, treba hraniti kombinacijom koncentrovanih i voluminoznih hraniva (do 40 % energetske vrednosti obroka). Nazimice za pripust treba da postignu telesnu masu od 110 do 120 kg u uzrastu od 7 do 8 meseci.

Nazimice koje do pripusta ne ostvare životni prirast 0,5 kg/dan treba izlučiti iz priploda. Kada su sposobne za pripust, potrebno je stimulisati funkciju polnih organa i znakove gonjenja tako da se dve sedmice smanjuje količina obroka na 2,0 – 2,2 kg smeše dnevno, a potom se omogućava hranjenje po volji i prisustvo nerasta.

ISHRANA NERASTOVA

Nerasti se hrane specijalnim smešama, ali donekle se potrebe nerasta mogu zadovoljiti i smešom za krmače koje doje. Dnevni unos hranjivih materija treba da zadovolji uzdržne potrebe, potrebe za proizvodnju sperme, a u mladih životinja i potrebe za rast. Razvoj epitela polnih organa odvija se između 4. i 8. meseca života, sposobnost ejakulacije dostiže sa 6 meseci, a punu polnu zrelost u uzrastu od 8 meseci. Od intenziteta ishrane zavisi razvoj seksualnosti. Nedovoljna ishrana usporava razvoj reproduktivnih organa, a preobilna ishrana uzrokuje zamašćivanje što pak smanjuje volju za skokom i negativno utiče na količinu i kvalitet sperme. Mladi nerastovi treba da ostvaruju prosečne dnevne priraste od 600 – 700 grama. Ishrana nerastova jednako je važna u razdoblju odgoja kao i tokom njihovog iskorišćavanja. Dnevna količina hrane zavisi od telesne mase nerasta, intenziteta iskorišćavanja, temperature u objektu za nerastove itd. Ishrana nerastovima mora da omogući priplodnu kondiciju. Preteški nerastovi teško skaču, imaju slabiji polni nagon i skloni su oboljenjima nogu. U slabijoj kondiciji proizvode seme lošijeg kvaliteta i imaju slabiji libido. Dnevna količina smeše za nerastove je 2,5 do 3 kg, a sastava je kao i smeša za krmače koje doje, što znači dovoljno energije te 16% sirovih proteina. Poželjno je u dnevni obrok nerastova uključiti pašu i zelenu hranu, što pospešuje proizvodnju sperme i zdravstveno stanje životinja, a smanjuje rizik od preteranog debljanja.

Dipl.ing Zoran Kozlina

[Autor]

Članci