U poslednje tri decenije cilj oplemenjivača širom sveta bio je stvaranje sorti vinove loze otpornih na biotske I abiotske stresne uslove. Genetički izvori otpornosti na najvaznije gljivične bolesti u okviru roda Vitis su determinisani , a njihovim kombinovanjem putem oplemenjivanja stvorene su nove vinske I stone sorte vinove loze koje se uspešno mogu gajiti bez ili uz smanjenu primenu fungicida. U oplemenjivanju su korišcene severnoameričke vrste roda Vitis ( V.rupestris , V.berlandieri, V.labrusca , V. lincecumi i dr) koje poseduju gene otpornosti na gljivične bolesti vinove loze kao I istočnoazijske vrste ( V. amurensis)koja ima kratku vegetaciju I odlikuje se otpornošcu na niske temperature. Groždje ovih severnoameričkih vrsta je lošeg kvaliteta te je cilj ukrštanja sa sortama V. vinifera bio da se dobiju sorte koje ce biti pribliznog kvaliteta evropskih sorti a da zadrze otpornost prema gljivičnim bolestima. Ove sorte su naročito pogodne za gajenje na malim povšinama I amaterskim zasadima, okucnicama gde je gajenje bez ili uz redukovane mere zaštite veoma bitno. Pojedine od ovih sorata ne zaostaju u kvalitetu groždja I vina od vinifera sorata koje su učestvovale u hibridizaciji pa je njihovo gajenje na vecim povšinama opravdano zbog manjeg rizika u proizvodnji kao I manjeg ulaganja u zaštitu. Proizvodnja groždja i proizvoda od grozdja kao zdravstveno bezbedne hrane sve je prisutnija pa je uvodjenje interspecies hibrida-sorata u proces organske proizvodnje opravdan.Od interspecies sorti pogodnih za organsku proizvodnju pored introdukovanih iz Moldavije, Italije , Madjarske i drugih zemalja u Sremskim Karlovcima stvoreno je nekoliko stonih ( Karmen, Lasta ) i vinskih sorti ( Morava, Panonia, Petka, Petra, Rubinka, Bačka ) pogodnih za organsku proizvodnju groždja.
Dipl.ing .Đorđe Sovilj
Sovilj Đorđe
Sovilj Đorđe