[Dušan MladenovićUčesnik]

Integralna zaštita bilja je sistem u kome se zaštita voćaka ne sprovodi po svaku cenu već nakon utvrđivanja prisustva štetnih organizama tj. planski uz korišćenje svih mera zaštite, čime se dolazi do smanjene potrebe za primenom hemijske zaštite. U integralnoj zaštiti bilja koriste se sve raspoložive mere za suzbijanje prouzrokovača biljnih bolesti, štetočina i korova, a to su agrotehničke, mehaničke i tek na kraju hemijske mere zaštite. To znači da se sredstva za zaštitu bilja upotrebljavaju samo kada štetni organizmi pređu ekonomski prag štetnosti. Ekonomski prag štetnosti označava stepen napada štetnih organizama čija bi vrednost suzbijanja premašila vrednost nanete štete. To bi značilo da se u ovakvom sistemu zaštite dozvoljava prisustvo štetnih organizama, ali samo ispod ekonomskog praga štetnosti. Kada je reč o štetnim organizmima postoji i termin kritični broj koji predstavlja broj insekata, pega na lišću, korova kada je neophodno pristupiti hemijskoj zaštiti. Potrebno je proizvođače obučiti i ukazati im na pravovremeno korišćenje sredstava za zaštitu bilja i posebno na korišćenje pravog sredstva. Potrebno je napustiti raniju lošu praksu da se zaštita vrši po ugledu na komšiju, preparatima koje on koristi, itd. Insekti se hrane plodovima za koje je zainteresovan i poljoprivredni proizvođač i pričinjavaju ekonomski značajne štete. Proizvođač, tražeći način da dobije bitku sa njima, najčešće sprovodi nemilosrdni tretman sa različitim hemijskim preparatima uništavajući biološku ravnotežu u agroekosistemima. Proizvođači često sprovode veći broj tretiranja od neophodnog, a da nisu izbegnute štete. Postavlja se pitanje da li su crvljivi plodovi ekološki nezagađeni ili je to promašaj u načinu primene sprovedenih mera zaštite. Ukoliko je agrobiocenoza raznovrsnija (bogatija u flori i fauni) i složenija, utoliko je otpornija, u njoj efikasnije deluju mehanizmi prirodne regulacije brojnosti štetnih vrsta, bolje je održavanje plodnosti zemljišta, oprašivanje biljaka i sl

U zaštiti bilja ne treba se ograničiti samo na borbu protiv štetnih organizama, a ignorisati sve ostalo. Osnovni uslov strategije zaštite poljoprivrednih kultura je promena čoveka prema prirodi, neophodnost očuvanja bioraznolikosti i uvećanje uloge korisnih elemenata faune i flore u agrobiocenozama. Samo 1% vrsta životinskih organizama ubraja se u štetene, a ostale su korisne ili potencijalno korisne. Inregralna zaštita bilja obuhvata suzbijanje štetnih organizama iznad pragova njihove štetnosti primenom različitih metoda, sa davanjem prednosti prirodnoj regulaciji štetočina, bolesti i korova, zadovoljavajući pri tome ekonomske, ekološke i toksikološke uslove. Integralna zaštita je sistem koji koristi sve metode i povoljne tehnike na kompatibilan način (srodnost i uzajamno povezivanje svih metoda), pri čemu se populacija štetnih vrsti održava ispod nivoa ekonomske štetnosti. To je u skladu sa očuvanjem životne sredine i upravljanjem dinamike populacija štetnih vrsti. Osnovni princip inregralne zaštite bilja je koristiti pesticide samo kada brojnost štetočine pređe pragove tolerancije, tj. pragove štetnosti ili kada bi štete bile veće od cene suzbijanja. Pragove suzbijanja uvek treba dati na licu mesta, utvrditi za svaki objekat posebno (voćnjak, parcelu) u zavisnosti od očekivanog prinosa, osetljivosti sorte, cene plodova na tržištu, cene mera suzbijanja itd. Pri tome nužno je sagledati sve uslove sredine koji deluju na razvoj štetnih i korisnih organizama. Samo kompleksan prilaz u suzbijanju štetnih organizama daje željene rezultate. Značajnu ulogu u pravovremenoj zaštiti i pravilnom izboru preparata zauzima prognozno izveštajna služba. Ona se zasniva na sakupljanju informacija iz okoline i poznavanju biologije štetnih organizama. Za sakupljanje informacija koriste se automatske meteorološke stanice koje prikupljaju meteorološke podatke koji se specijalnim softverom obrađuju i na taj način se, uz poznavanje biologije štetnih organizama, dolazi do prognoze njihove pojave.

Za pojavu i praćenje leta štetočina, njihovu brojnost, kretanje i razvoj koriste se mnoge metode kao što su: feromonske klopke, lepljive ploče, svetlosne lampe, vizuelni pregledi, otresanje sa stabala na belu tkaninu i mnoge druge. Prognozno-izveštajna služba upozorava proizvođače na pojavu, intenizitet napada, uslove za zarazu, pragove odluke za konkretne uslove, kao i optimalne rokove mera zaštite od štetnih organizama i daje preporuku koje preparate koristiti. Preporuke prognozno izveštajne službe se daju preko: sredstava javnog informisanja, mobilne telefonije, internet mreže (portal), radionica i predavanja i sl. Cilj upozorenja prognozno izveštajne službe je smanjenje šteta od štetnih organizama uz maksimalno uključivanje svih mera integralne zaštite bilja i minimalnu primenu pesticida. Ovakvim, pravilnim korišćenjem pesticida postiže se pre svega smanjenje upotrebe hemijskih sredstava, a samim tim se proizvodi zdravstveno ispravnije voće i pojeftinjuje se proizvodnja. Primena sistema integralne zaštite bilja dovodi do manje upotrebe pesticida, pa prema tome i jeftinije zaštite, što je krajnji cilj. U zasadima voća direktni troškovi zaštite mogu biti smanjeni i do 40 %. Osim toga, smanjuje se i zagađenje životne sredine. Proizvođači moraju voditi takozvanu „knjigu polja“. Ovo je evidencija svih radova u voćnjaku, počev od analize zemljišta, priprema za sadnju i kasnijih radova u zasadu. Vodi se evidencija svih agrotehničkih mera, a posebno svih đubrenja, navodnjavanja i korišćenja pesticida.

Dušan Mladenović dipl. inž. zaštite bilja

[Autor]

Članci