Grožđani med | Poljoprivredna Savetodavna i Stručna Služba Srbije

This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 9 meseci, 2 nedelje ranije by Cvetković Slađana.

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)

Autor

Članci
24.07.2023 u 08:25 #567988
Cvetković Slađana
Učesnik
<h4 class=”western” align=”justify”>Грожђани мед , такозвани маџун представља грожђани слад, густ попут меда, а користи се за јачање имунитета и вековима се прави од грожђа. Прича о маџуну стара је колико и грожђе, више од 2.000 година. Израда грожђаног меда (укуване шире) потиче још од најстаријих времена, чак из времена фараона који су познавали хранљиву вредност грожђаног меда и употребљавали га као одличну храну за најшире слојеве. Реч је о традиционалном производу, потпуно природном заслађивачу, без додатка шећера, адитива и конзерванса, са карактеристичном аромом и слатко-киселог укуса. Маџун садржи високе нутритивне вредности, јер у свом саставу садржи природни грожђани шећер (глукозу и фруктозу), богат је витаминима топивим у води (Б1, Б2, Б6 и Ц), минералима (К, Na, Cа, P, Fe), танинима, флавоноидима и органским киселинaма. Маџун поседује антиоксидативно дејство и доприноси јачању општег здравља и имунитета, а такође убрзава метаболизам, сагорева масти и регенерише јетру. Посебно се препоручује спортистима, као и особама које имају повећане психофизичке напоре. Реч је о ефикасном природном леку који помаже код респираторних инфекција, поремећаја рада јетре или код прекомерне тежине. </h4>
<h4 class=”western” align=”justify”>За справљање грожђаног меда најпогодније су винске сорте грожђа, обзиром на већи проценат шећера, и то првенствено беле. У недостатку белих могу се употребити и црне сорте. Грожђе намењено изради меда, треба да садржи најмање 16% шећера, како би се избегло дуго укувавање, које смањује квалитет добијеног производа. Грожђе се на ручној преси цеди, како би се добила шира. Одмах по цеђењу, шира се благо засумпорише — на 100 литара шире до 150 грама калијум мета бисулфита — а затим се бистри танином и желатином. Бистрење се врши 1% раствором танина и желатина, а то је најуспешније онда, када је температура шире од 8 до 12 °C. Ако се шира не избистри , потребно је додати и танин. Обично на 100 литара шире иде 10 до 20 грама танина и толико исто желатина. У ширу се уз стално мешање најпре додаје танин, а затим пажљиво раствор желатина. После тога се шира остављада да мирује 6 до 10 часова. Избистрена шира се претаче у чисто буре. На 1 литар шире додаје се 0,5 грама карбоната (у циљу везивања киселина). Карбонат се раствори у мало шире и у виду раствора сипа осталој шири уз постепено мешање. Затим се шира остави у миру, а образовано једињење винске киселине са карбонатом, сталожи се на дно суда. Шира, којој је киселина везана, преточи се у чисто буре након чега је спремна за укувавање. </h4>
<h4 class=”western” align=”justify”>Израда грожђаног меда захтева велику пажњу код кувања, из разлога, што грожђани шећер лако загорева (карамелише) па тиме даје производу лош укус, а мед губи на квалитету. Укувавање се мора вршити врло пажљиво уз стално мешање. Да би се спречило загоревање, на ивици суда (бакарни казан или емајлирани суд), а и саме масе, стално се у току кувања долива свежа шира, док најзад цео суд не буде пун укуване шире. За време кувања са површине се скида пена, која се баца.</h4>
<h4 class=”western” align=”justify”>Добро укувана шира, која је по свом изгледу и густини потпуно слична меду, пуни се у стаклене тегле и најчешће повезује чисто белом хартијом. Уколико свежа шира садржи више шећера утолико је потребно мање укувавање, а тиме је и производ бољи. Готов грожђани мед се чува у хладној просторији. </h4>
<h4 class=”western” align=”justify”>Грожђани мед са содом је и одлично освежавајуће пиће.</h4>
Autor

Članci

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)

Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.