[Vujaklija GordanaUčesnik]

FAKTORI OD KOJIH ZAVISI USPEH U PROIZVODNJI JAJA

Uspešna prizvodnja jaja za konzum zavisi od sledećih činilaca: rase ili hibrida kokoški, živinarnik, uslovi sredine, oprema, hrana i hranjenje, voda i napajanje, higijena (čistoća) i zdravlje kokoški, kvalitet jaja i postupak sa njima, ekonomičnost proizvodnje i uspešnost odgajivača.

Zavisno od uslova proizvodnje i ciljeva odgajivača najbolja  rasa ili hibrid je  onaj koji živinar voli, jer nema lošeg tipa (rase, hibrida), već živinara!

Kokoške se mogu držati u posebnom živinarniku, ali i u nekoj već postojećoj zgradi  ili prostoriji (šupa, ambar, koš,kačara, garaža i sl.). Za ispust se mogu koristiti: dvorište, voćnjak, pašnjak, livada, njiva i svaka  druga površina na kojoj ima prirodne hrane (paše, insekata, glista i dr.), na kojoj neće naneti štetu i gde nema  grabljivaca.

Najpovoljnija temperatura za kokoši  je 20-22⁰C ali je dobra nosivost i na temperaturi u granicama od 5- 25⁰C. Na nižim temperaturama trošiće mnogo hrane, a na višim opašće im potrošnja hrane i nosivost, smanjiće se prosečna masa jajeta, a pogoršaće se i kvalitet ljuske jaja.

Najmanje potrebe u svežem vazduhu u toku zimskih hladnoća iznose oko 1m kubni, a najveće u toku letnjih vrućina 10-12m kubnih po kokoški. Optimalna relativna vlažnost vazduha iznosi 50-70%. Preterano suv vazduh može dovesti do oboljenja organa za disanje i pojave međusobnog kljucanja kokoši, a preterano vlažan vazduh zimi do jačeg hlađenja, a leti do otežanog hlađenja kokoši.

U toku perioda nošenja svetlosni dan (period svetla u toku 24h) i jačina svetla nikad i ni u kakvim okolnostima ne smeju se smanjivati! Nosivost se podstiče produžavanjem svetlosnog dana i to samo kod dovoljno odraslih i razvijenih kokica. Jačina svetla izražava se najčešće brojem sijaličnih vati (W) na 1m²površine poda. Na primer, u prostoriji veličine 16m²potrebno je obezbediti 48-64W sijalica.

U podnom sistemu za svaku kokoš treba obezbediti 13cm dužine valova, pri čemu se računa svaka strana valova sa koje kokoši mogu da jedu, a za napajanje često se koriste valovi gde za jednu kokoš treba računati 2-3cm prostora na pojilici, ili automatske viseće pojilice u obliku zvona gde je jedna pojilica dovoljna za 60 kokoši. Od neophodne opreme u podnom sistemu gajenja potrebne su hranilice, pojilice i gnezda. Pored navedene osnovne opreme ponekad se koriste ventilatori, uklopni satovi i slično.

U ishrani se koriste energetska hraniva ( kukuruz, pšenica, ječam, otpaci hleba, kuvani krompir, šargarepa i drugo korenasto povrće), proteinska hraniva (sojina i suncokretova sačma, sočivo, lupina, bob, pržena soja, stočni kvasac), zelena hraniva (mlada trava, lucerka, detelina, stočni kelj, kupus, silaža od zelenih i korenastih hraniva), mineralna hraniva (stočna kreda, dikalcijum-fosfat, koštano brašno, sitan šljunak, grit, kuhinjska jodirana so). Za nošenje 42g jajne mase dnevno (nosivost 70%) ukupne potrebe u hrani iznose oko 115g potpune krmne smeše. Ovo važi za kokoši u baterijskom sistemu, držane na sobnoj temperaturi. Ako se kokoši kreću ili je temperatura osetno niža, njihove potrebe u hrani biće veće. Hrana mora biti kvalitetna, tj. ne sme biti plesniva, trula, sa otrovnim semenjem I slično.

Kokoši zahtevaju približno dvostruko više vode od količine pojedene hrane. Moraju uvek imati na raspolaganju vodu za piće dobrog kvaliteta, a ako se voda daje u pojilicama one se moraju prati i dezinfikovati jedan put nedeljno. Čistoća je preduslov da se različiti uzročnici bolesti ne unesu i razmnože u jatu kokoši do te mere da postanu problem za zdravlje i produktivnost jata.

U svakom poslu, pa i u proizvodnji jaja sa malim jatom kokoši nosilja, vešt i vredan odgajivač koji radi sa voljom i veruje u svoj posao mora uspeti!

Gordana Vujaklija, savetodavac za stočarstvo

PSSS ,,Poljosavet” doo Loznica

[Autor]

Članci