[Gavrilović VladicaUčesnik]

Suncokret je biljka koja ima velike potrebe u hranljivim materijama. Ova biljka izgrađuje veliku nadzemnu masu i pri tom troši velike količine hranljivih materija. Oko 80% te nadzemne biomase suncokreta otpada na suvu materiju a svega 20% na seme. Po nekim podacima suncokret, iz zemljišta iznese, za izgradnju 100 kg semena i odgovarajuće vegetativne mase sledeće količine hranljivih materija:
N: 4.4-6 kg; P2O5 : 1.5-2.6 kg; K2O: 8-18.6 kg

Međutim, za razliku od drugih ratarskih kultura, suncokret ima jak i dobro razvijen korenov sistem kojim uspeva da iz zemljišta obezbedi najveće količine hraniva koji su mu potrebni za normalan rast i razvoj. Takođe, zahvaljujući takvom korenovom sistemu suncokret dobro podnosi sušu jer crpi iz dubljih slojeva vodu.

Od celokupne količine utrošenih hranljivih elemenata, najveća količina se troši na obrazovanje vegetativne biomase suncokreta i to: 32% N, 40% P i 96% K. Ostatak se ugrađuje u seme i to: 68% N, 60% P i 4% K. Sva tri elementa imaju podjednak značaj na razvoj suncokreta, a na prinos najveći značaj ima N, jer od njega zavisi fotosinteza biljke, tj. utiče na razvoj vegetativnih organa i lisne površine. Pri upotrebi N treba biti obazriv, jer koliko je štetan manjak N toliko je štetan višak N, jer ako ga ima više nego što je potrebno forsira se razvoj vegetativnih organa i smanjuje se učešće semena. Takve biljke su osetljivije na bolesti. P utiče na fiziološke i biohemijske procese u biljci, a K na sadržaj i prinos ulja. Najveći deo ovih hraniva usvoji se do završetka faze cvetanja, oprašivanja i oplodnje.

Suncokret jako povoljno reaguje na upotrebu kako organskih tako i mineralnih đubriva. Najbolje je đubrenje suncokreta kombinacijom organskih i mineralnih đubriva. Kontrola plodnosti zemljišta daće Vam najbolji pregled sadržaja hranljivih elemenata u zemljištu.

Stajnjak je najbolje uneti u jesen pod brazdu. Treba upotrebljavati kvalitetan dobro zgoreo stajnjak. Količine stajnjaka koje će te upotrebiti zavise od sadržaja humusa u zemljištu. Neke okvirne količine za naša zemljišta se kreću od 15-30 t/ha. Stajnjak treba upotrebljavati jednom u 4 godine zbog njegovog produženog dejstva.

Potrebne količine mineralnih đubriva određuju se na bazi kontrole plodnosti zemljišta (P i K) i N-nim metode (N). Od prisutnosti tih elemenata u zemljištu zavisiće i kombinacija NPK hraniva koju ćete primeniti. U uslovima Borskog okruga najbolje efekte u proizvodnji suncokreta dala je kombinacija hraniva sa odnosom 1:3:2 ( 8:24:16 ili 10:30:20).

U principu tehnika đubrenja suncokreta u našem kraju svela bi se na sledeće: 2/3 P i K dati u jesen prilikom osnovne obrade zemljišta kao i 1/3 N. Preostalu 1/3 P i K dati predsetveno kao i 1/3 N. Ostatak N dati tokom prihranjivanja. Suncokret se u našim uslovima prihranjuje kada je u fazi 6 lista uz primenu mera zaštite i kultiviranje. Ovako je najbolje raditi iz razloga što su P i K slabo mobilni elementi, treba vremena da se usvoje, a N je lako mobilan, lako se usvaja i podložan je ispiranju ukoliko je velika vlažnost zemljišta. Pored klasičnog prihranjivanja izvodi se i često je u primeni i folijarno prihranjivanje suncokreta putem različitih rastvora koji u sebi sadrže pored ostalog i mikroelemente a najčešće se ovom prilikom đubriva kombinuju sa sredstvima za zaštitu biljaka, pa se u jednom prohodu obavi i zaštita i prihrana useva.

Vladica Gavrilović, dipl.ing.polj.

[Autor]

Članci