Pored kukuruza pšenica je naša osnovna poljoprivredna kultura. Fitopatogene gljive predstavljuju limitirajući faktor u proizvodnji pšenice. Usled novonastalih klimatskih promena poslednjih godina suočeni smo sa blagim zimama bez snega koje pogoduju za prezimljivanje obligatnih gljiva. Jedno od najznačajnijih oboljenja pšenice je stabljična rđa koju prouzrokuje fitopatogena gljiva Puccinia graminis. Ovo je jedno od najastarih oboljenja pšenice. Patogen parazitira brojne žitarice iz porodice trava (Poacae), a prelazna biljka domaćin je šimširika (Berberis vulgaris).
Simptomi oboljenja se uočavaju pre svega na stabljici, potom na rukavcima lista i klasovima. Patogen prezimljava u vidu micelije i uredostadijuma na azaraženim biljkama, kao i u vidu teleutospora na biljnim ostacima. Nakon ostvarivanja infekcije, patogen formira uredospore i nakon pucanja epidermisa. Pri kraju vegetacije teleutopustule zamenjuju uredopustule. Infekcije se ostvaruju kada su temperature vazduha iznad 15°C, a optimalna temperatura je 20°C.
Od preventivnih mera suzbijanja najznačajnija je gajenje otpornih sorti. Hemijske mere suzbijanja predstavljaju dominantan način suzbijanja ovog patogena. Mogu se koristiti preparati na bazi hlorotalonila, triadimefona i protikonazola.
Biljana Pavlović
Biljana Pavlović