[Rilak SlađanaUčesnik]

Cikada Scaphoideus titanus je poreklom iz Severne Amerike. U Evropu je preneta sredinom 20. veka, prvo u Francusku, a zatim se raširila i u sve ostale zemlje Zapadne Evrope. U Srbiji je prvi put registrovana 2004. godine i vrlo brzo se proširila na sve delove naše zemlje.

Spada među najznačajnije štetočine vinove loze kod nas nanoseći štete jer je jedini poznati vektor fitoplazme zlatastog žutila vinove loze. Flavescence doree je jedna od najštetnijih bolesti evropskih vinogorja i može prouzrokovati ozbiljne posledice.

Scaphoideus titanus je monofagna vrsta-razviće isključivo završava na vinovoj lozi. Ženke polažu u proseku 10-15 jaja ispod kore čokota ili dvogodišnjih lastara od kraja jula do kraja septembra meseca. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu jaja. Piljenje larvi je tokom maja i juna meseca, a lako se mogu prepoznati po karakterističnim crnim tačkama na kraju abdomena. L1 i L2 su uglavnom nepokretne dok su ostali uzrasti znatno pokretljiviji. Hrane se na naličju listova, isisavajući sadržaj floema pri čemu mogu usvojiti i fitoplazmu.

Odrasli insekti se sreću od jula do kraja septembra, kopuliraju i nakon nekoliko dana ženka polaže jaja pojedinačno ili u grupicama.

Da bi cikada postala infektivna najpre se mora hraniti na zaraženim čokotima vinove loze ili zaraženim biljkama pavetine u trajanju od nekoliko sati. Vreme koje je potrebno da prođe od momenta unošenja fitoplazme u telo cikade do mogućnosti da ih cikade prenesu na drugu biljku (inkubacioni period) je 21 dan.

Larve L3 razvojnog stadijuma mogu da postanu infektivne, tu sposobnost zadržavaju do kraja života i prenose fitoplazmu hraneći se na zdravim čokotima. Fitoplazma Flavescence doree se ne prenosi  na potomstvo cikade.
FD je prvi put u Srbiji detektovana na biljkama pavetine (Clematis alba) koja je prisutna u svim krajevima naše zemlje, posebno u vinogradarskim područjima. Kao višegodišnja biljka pretstavlja stalni prirodni rezervoar FD u prirodi. Flavescence doree je registrovana u pavetini i u regionima u kojima nije detektovana na vinovoj lozi što ukazuje da je ova biljka permanentni izvor inokuluma FD.
Preventivne mere u cilju sprečavanja pojave cikade se zasnivaju na redovnim vizuelnim pregledima vinograda; uništavanje pavetine; uklanjanje divlje loze u blizini zasada; uništavanje i krčenje napuštenih vinograda; uklanjanje zaraženih čokota. Ukoliko se uoči prisustvo  cikade u vinogradu  suzbijaju se larve trećeg stupnja L3 insekticidima na bazi a.m. flurohloridon u blok tretmanu u razmaku od 10-15 dana (obično tokom juna). Treći tretman obaviti u julu mesecu kada se suzbija imago.

Slađana Rilak dipl.inž.zaštite bilja

PSSS Kruševac

 

 

[Autor]

Članci