U Srbiji je registrovano prisustvo ove štetočine 2004. godine. Ovo je monofagna štetočina vinove loze. Prezimljava u stadijumu jaja, koja su crne boje, ispod kore dvogodišnjih lastara i ima jednu generaciju godišnje. Larve se pile od sredine maja, pa do kraja juna. Imaju 5 uzrasta, od koji su tri prva uzrasta bele boje i sednetarna, dok sposlednja dva imaju smeđe sare na leđima i vidljive začetke krila takođe su pokretljivi. Imago je oko 5 mm veličine, svetlo do tamno smeđe boje, sa krovoliko postavljenim krilima. Javlja se od jula i aktivniji su u sumrak. Ženka polaže jaja od jula pa do septembra ispod kore, gre legalicom oštećuju koru lastara, što je jedan vid direktnih šteta koje pričinjavaju. Drugi vid direktnih šteta prave ishranom imago i larve na naličju lista. Mnogo značajnije su indirektne štete koje nanosi kao vektor fitoplazme Flavescence dorée – prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze. To je veoma desktruktivna bolest vinove loze. Ova štetočina fitolazmu usvaja iz floema zaraženih biljaka. Nakon 21 dan, postaje infektivna i može preneti bolest na zdrave biljke.
Hemijske mere suzbijanja se zasnivaju na suzbijanju larvi kontaktnim insekticidima na bazi buprofezina i kombinacije buprofezin+fenpiroksimat. Larve trećeg uzrasta posle ishrane od najmanje 21-35 dana sokovima iz floema zaraženih biljaka, sposobne su da prenose fitoplazme na zdrave biljke, pa se ne preporučuje se njihovo suzbijanje odmah po piljenju. Prvo tretiranje u našim uslovima treba sprovesti oko 10. juna, a drugo oko 10- 15 dana kasnije, ali to varira iz godine u godinu.
Preporučuje se krčenje i spaljivanje zaraženih čokota na kraju vegetacije, kao i uništavanje zapuštenih vinograda. Postavljanjem lovnih klopki se prati pojava i brojnost imaga u zasadu.
Snežana Radovanović
Snežana Radovanović