Kada je u pitanju zdravstveno stanje koza, među odgajivačima još uvek vlada mišljenje da je ona otporna, da retko oboljeva i da na osnovu toga o njenom zdravlju ne treba voditi mnogo računa. Međutim, svaka otpornost ima svoje granice i kada organizam dođe u nepovoljne uslove spoljašne sredine, onda neminovno dolazi do njihovog oboljenja. Dugogodišnja selekcija koja se kod koza sprovodi na visoku proizvodnju mleka, obično dovodi do smanjenja njihove otpornosti na uzročnike mnogih oboljenja. Za razliku od njih primitivne i niskoproduktivne rase koza koje najveći deo vremena provode u prirodi, znatno su otpornije od plemenitih rasa. Današnji intenzivni uzgoj koza u zatvorenom prostoru (štalski način uzgoja) stvara povoljnije uslove za pojavu različitih oboljenja, kao i njihovo brže prenošenje od obolelih na zdrava grla. Zbog toga je neophodno da svaki odgajivač koza raspolaže sa osnovnim saznanjima o uzrocima i toku bolesti, kako bi adekvatno i brzo mogao da reaguje, da bi zaštitio sebe, kao i da na vreme zatraži pomoć veterinara. Bolesna koza se obično prepoznaje po tome što je troma, nevesela, izdvaja se iz stada i obično leži. Takve životinje su većinom bez apetita, pa je kod njih smanjena i proizvodnja. Bolest se najčešće može utvrditi merenjem temperature. Ona se kod zdravih koza kreće u intervalu od 38,3 do 39,5 o C, dok se puls kreće u granicama od 70 – 90 otkucaja u minuti. Zarazne bolesti su najčešće praćene povišenjem temperature, kao i ubrzanim disanjem obolelih grla. Pojava nekog oboljenja kod koza može da se javi usled delovanja različitih uzročnika.
U svakom slučaju, najbolje je primenjivati sve preventivne mere za sprečavanje pojave bolesti, a u slučaju oboljenja odmah pozvati veterinara.
Izvor: Kozarstvo – Frida Bauman, Nugrin Memiši
Spasić Dejan
PSSS Vranje
PSSS Vranje