” Bez pčela nema roda u voćarstvu” Snežana Janjić, dipl.ing.

  • This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 6 godine ranije by Janjić Snežana.
Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #512701
    Janjić Snežana
    Učesnik

      BEZ PČELA NEMA RODA U VOĆARSTVU

      Značaj pčele u voćarskoj, i ne samo voćarskoj proizvodnji, je nemerljiv. Naime, za redovan rod voća, dobru krupnoću, oblik i boju ploda ogroman uticaj ima pčela i njeno prisustvo tokom cvetanja voćaka. Dokazano je da plodovi voćaka imaju pravilan oblik ukoliko je seme normalno razvijeno, a ne šturo. Kod ploda jabuke, ukoliko je plod manje razvijen sa jedne strane pri poprečnom preseku ploda vidi se da su semenke na toj strani šture, dok su normalno razvijene u delu gde je seme u semenoj kućici normalno razvijeno. Takodje se zna da je prisustvo semenke signal da biljka šalje stvorene asimilate u plod. Ukoliko dođe do oštećenja začetka buduće semenke, kao kod šljive od šljivine ose, onda prestaje dotok asimilata u plod i plod opada.
      Svaki cvet je specifične boje, veličine, oblika, građe, mirisa, a sve je u cilju da se privuče insekat koji će izvršiti oprašivanje cveta. U proizvodnji u voćarstvu, izuzev oraha i leske gde je oprašivanje vetrom, oprašivanje je insektima, skoro isključivo pčelama. Ipak, treba naglasiti da pčela ima ogromne koristi od polenovog praha leske, iako je ovde oprašivanje vetrom, jer leska baš iz tog razloga stvara veliku količinu polena.
      Potreba za pčelinjim društvima je različita po hektaru zasada, zavisno prvenstveno od voćnih vrsta. Naučno je dokazano da oprašivanjem smešom cvetnog praha, /cvetni prah od više sorti u okviru iste voćne vrste/, što najmasovnije obezbeđuju pčele u prirodi, dobijaju se veći prinosi, krupniji, kvalitetniji i bolje obojeni plodovi . Saglasno veličini, krupnoći ploda, za pun rod je potrebno da se u punom cvetu kod jabuke oplodi svega 5% cvetova, kod šljive 10-12%, višnje 15-17%, dok je kod maline i jagode potrebno da svaki cvet da plod. Smatra se da je u punom cvetu voćaka potrebno za potpuno oprašivanje obezbediti 2-3 pčelinja društva po hektaru površine.
      Poseta pčele cvetu je u cilju uzimanja nektara i cvetnog praha, potrebnog za život i razmnožavanje pčelinjeg društva, a uzgredni posao, koji je voćarima prioritetan, je oprašivanje nanošenjem polena na žig tučka, što rezultira oplodnjom i stvaranjem ploda, kao krajnjeg cilja u proizvodnji u voćarstvu.
      Cvetni prah, zavisno od biljne vrste, sadrži i više od 20% belančevina, l8-29% šećera, 4-20% masti, mineralne materije i vitamine, naročito iz grupe B. Jedno pčelinje društvo prosečne jačine utroši 25-35 kg cvetnog praha godišnje.Cvetni prah je dragocen u ljudskoj ishrani, a koristi se i za dobijanje antibiotika.
      Pored cvetnog praha, koja su ustvari polenova zrnca neophodna za oplodnju jajne ćelije i formiranje semena, pčele koriste i slatku materiju –nektar, od koga se u košnici proizvodi med, zatim u nešto manjem obimu proizvode propolis i vosak, koji nalaze veliku primenu u zdravstvu i industriji.
      Nektar, zavisno od biljne vrste sadrži 10-60% šećera, 40-90% vode. Prosečan med sadrži l7,7% vode, 34% grožđanog šećera, 40,5% voćnog šećera, 1,9% tršćanog šećera, 0,18% pepela, organske kiseline, belančevine, aromatična jedinjenja alkohol, hormone, polen i vosak.Sadrži i mineralne materije, najvažnije su gvožđe i bakar.Med se u ishrani koristi kao hrana, a više kao lek.
      Da bi pčela dala što veći efekat u vreme cvetanja potrebno je da je što bliža cvetovima.Smatra se da je najveći efekat kada je udaljenost pčele od paše do 2 km, a da je dosta slab ukoliko je udaljena 4 i više kilometar kada ostvaruje manji broj letova i poseti manje cvetova. Brzina leta pčele je 35-45 km/čas po tihom vremenu, odnosno 14-28 km/čas po vetrovitom vremenu.
      Zbog toga je najpoželjnije da se pčelinja društva rasporede u samom voćnjaku u vreme cveta.
      Ukoliko je košnica direktno u zasadu, efekat je najveći, jer pčela poseti 10 cvetova za 1 minut, jedan let pčele traje 10 minuta, za koje vreme opraši 100 cvetova. Dnevni učinak pčele je oko 4.000 oprašenih cvetova, što prema prosečnoj krupnoći ploda maline od oko 4 grama, daje 15-16 kg ploda maline u manlinjacima.
      Iz navedenih razloga potrebno je da se proizvođači voćnih plodova krajnje domaćinski odnose prema pčeli. Ovo, utoliko pre što je servisiranje cvetova od strane pčela kod nas još uvek besplatno, a na zapadu se vlasniku pčelinjih društava plaća da donese u voćni zasad pčele u vreme cvetanja.
      Nažalost, kod nas, posebno u proizvodnji maline, nisu retki slučajevi trovanja pčela nekontrolisanim prskanjem insekticidima tokom cvetanja maline. To se naravno može izbeći, ukoliko se poštuju preporuke stručne službe u zaštiti od bolesti i štetočina, gde se obezbeđuju i zdravi plodovi i normalan razvoj pčelinjeg društva, kao i zdravstveno bezbedni plodovi za ishranu ljudi.
      U našoj zemlji postoje propisi koji obavezuju poljoprivredne proizvođače da o planiranom prskanju gajenih biljaka obaveste pčelare, čija su pčelinja društva locirana u prečniku od najmanje 5 kilometara od objekta gde treba da se vrši zaštita zaštita, i to najmanje 48 časova pre početka prskanja.
      Tokom cvetanja moguće je prskanje nekim od fungicida po preporuci stručne službe, ali uz obavezno prethodno dobro pranje i ispiranje prskalice toplom vodom i deterdžentom, da bi se ostranili tragovi prisutnih insekticida u prskalici.
      Do trovanja pčela može doći i pri prskanju insekticidima po precvetavanju voćaka, ukoliko ispod krošnji voćaka ima korova u cvetu, što se nažalost često događa. U tom slučaju je potrebno da se cvetali korov pokosi pre prskanja, ili da ga ovce popasu, da ne dođe do pomora pčela.
      Treba reći činjenicu da proizvođači voća imaju indirektno veće koristi od pčela nego vlasnici pčelinjih društava.
      U svim slučajevima sporova koji se dogode nepravilnom primene hemije u zasadima voćaka u vreme cvetanja, sudski sporovi su uvek bili na štetu proizvodjača voća, a vrednost odštete jako visoka.Činjenica je da je najveća šteta što tada dolazi do propadanja čitavih pčelinjih društava.
      U svakom slučaju najbolje je da poljoprivredni proizvodjači i pčelari održavaju korektne odnose i obostrano korisnu saradnju, nego da moguće eventualne sporove rešavaju sudskim putem.

      Snežana Janjić, dipl. Ing. voćarstva

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.