[Karapandžić BojanaUčesnik]

Fitopatogena bakterija Erwinia amylovora zaražava jabuku, krušku, dunju, mušmulu, oskorušu, glog, divlju krušku. Izaziva najdestuktivnije oboljenje jabučastog voća. Prezimi u rak ranama, granama, zaraženim plodovima. Bakterijski eksudat koji se u proleće pojavljuje po obodu rak rana na površini kore, predstavljа primarni inokulum. U fazi cvetanja, u uslovima vlažnog, kišovitog vremena, jabučaste voćne vrste su najosetljivije na infekciju cveta prouzrokovačem bakteriozne plamenjače. Infekcija se ostvaruje preko tučka ili rana nastalih delovanjem vetra ili drugih abiotskih činilaca. Bakterija može ostavriti infekciju i kroz prirodne otvore, lenticele, stomine otvore i hidatode. Tokom vegetacije širi se kišom, vetrom, insektima, aktivnošću čoveka. Bakterija napada cvet, list, plod, grane, deblo, pa čak i koren.
Biljni delovi zahvaćeni bolešću najpre venu, zatim se suše i nekrotiraju. Napadnuti cvetovi poprimaju vlažan izgled, postepeno venu i suše se, dobijajući mrku i crnu boju. Inficirana cvetna drška brzo potamni. Listovi takođe pocrne, suše se i odumiru. Zaraženi mladari imaju savijen vrh i izgled ,,pastirskog štapa“. Zaraženi plodovi postaju smežurani, potamne i propadaju. Karakteristično je da i lišće i plodovi ne otpadaju već ostaju na granama. Na zaraženim starijim granama i deblu razvijaju se rak rane različite veličine. U početku rak rane na deblu su teško uočljive, ali sa izdizanjem njihove ivične zone u odnosu na zdravo tkivo, lakše ih je uočiti. Pokorično tkivo je jako ispucalo i na obolelim mestima udubljeno. U uslovima visoke relativne vlažnosti vazduha u okviru nekrotičnog, obolelog tkiva može se uočiti bakterijski eksudat, kapljice tečnosti žuto naranžaste boje. Bakterijski eksudat curi i omogućava dalje širenje boleti. Kada je visoka relativna vlažnost vazduha bolest se veoma brzo širi i može doći do potpunog sušenja stabala mladih voćaka u jednoj vegetaciji.
Preventivne mere zaštite podrazumevaju primenu zdravog sertifikovanog sadnog materijala prilikom podizanja novih zasada. Treba izbegavati zemljišta lošeg mehaničkog sastava i slabo ocedna zemljišta za podizanje zasada. Biljke spontane flore poput divlje kruške, gloga, koje su u blizini parcela na kojima se podiže zasad, treba ukloniti kao moguć izvor infekcije. Đubrenje obavljati na osnovu agrohemijske analize zemljišta. Posebno voditi računa o đubrenju azotnim đubrivima, kao bi se izbegla preterana bujnost zasada, intenzivan porast mladara. Adekvanom rezidbom i isharnom, izbegavanjem veće bujnosti voćaka, smanjuje se rizik od ostvarivanja infekcija. Gajenje manje osetljivih sorti u značajnoj meri može uticati na slabiju pojavu bakteriozne plamenjače. Primena bakarnih jedinjenja za jesenji tretman kada je opalo oko 70% lisne mase, i rano prolećni tretman, ima za cilj smanjenje infektivnog potencijala patogena. U najosetljivijoj fazi, fazi cvetanja, bakarni preparati se primenjuju u propisanim nižim koncentracijama. Padavine u ovoj fazi razvoja, mogu stvoriti povoljne uslove za ostvarivanje infekcije cveta, pa se tretman sprovodi pre najavljenih padavina, kako bi se sprečilo ostvarivanje infekcije. Mehaničke mere zaštite odnose se na uklanjanje zaraženih biljnih delova, po suvom i toplom vremenu uz osnovne higijenske mere. Obavezna je dezinfekcija alata nakon svakog reza 10% rastvorom natrijum hipohlorita ili 70% rastvorom etil alkohola. Rezidbu svih zaraženih biljnih delova obaviti tako da se obuhvati 30 cm zdravog tkiva kod jabuke, i do 50 cm kod kruške. Odsečene delove na bacati na zemlju, već stavljati u pvc vreće ili prikolice obložene folijom, izneti iz voćnjaka i bezbedno spaliti. Rane nastale prilikom odstranjivanja zaraženih delova, dezinfikovati 3% rastvorom bakarnog preparata. Zaražena stabla obeležiti vidljivom trakom ili bojom, pa nakon sedam dana ponovo pregledati i ukoliko je potrebno ponoviti postupak mehaničkog uklanjanja. Jače obolela stabla se moraju krčiti. Biološke mere zaštite odnose se na primenu preparata na bazi saprofitnih bakterija koje ispoljavaju antagonistički efekat prema ovoj bakteriji.

Bojana Karapandžić, dipl.inž.polj.

[Autor]

Članci