[Stanković SašaUčesnik]

У производњи пшенице а и других ратарских усева обрада земљишта је основна агротехничка мера. Обрада земљишта је једна од првих мера које је човек свесно предузео у производњи хране и стара је и колико агрикултура јер заправо са обрадом земљишта започиње антропогенизација земљишта-стварање културног земљишта. Применом плуга који је вучен стоком или машином започиње класична обрада земљишта. Она је прво извођена на дубину од 18-22cm а затим следи период дубоке обраде земљишта на 40-50cm. То је систем обраде земљишта који се састоји из орања плугом на 40-50cm једном у 4-5 година, а у осталим годинама може се обављати само површинска обрада на 15-20cm дубине. Ово продубљивање орнице посебно је од значаја у борби против суше јер је омогућено разбијањем плужног ђона дубље продирање кореновог система биљака и такође стварање бољег водно-ваздушног режима земљишта као и пут капиларних токова воде у земљишту. У циљу очувања земљишта и његове плодности наши пољопривредни произвођачи требају максимално посвећивати пажњи хумизацији земљишта, продубљивању орнице и другим мерама побољшања и очувања земљишта.
Класичном основном обрадом земљишта за пшеницу на 20-25cm обезбеђено је уношење жетвених остатака и ђубрива у земљиште, квалитетна припрема сетвене постељице и боља контрола корова, штеточина и болести. Међутим и примена савремене класичне обраде земљишта показала је знатне недостатаке. Примена тешке механизације проузрокује кварење структуре земљишта, немогућност да се у превише сувом или влажном земљишту обрада обави у оптималном року, велики губитак влаге са обрађене површине (због прекида система капиларног пењања воде у земљишту), повећaн утрошак горива, повећен брoј операција механизацијом, неки су од недостатака класичне обраде земљишта.
Да ли се све ове мане класичне обраде земљишта могу превазићи? Не умањујући значај и важност класичне обраде земљишта, у појединим сетвеним сезонама потребно да се примени редукована обрада земљишта. Честе суше у периоду сетве отежавају квалитетно извођење орања квалитетне предсетвене припреме, и онемогућено је да се обави сетва у оптималнимм агротехничким роковима. У изузетно влажним јесенима тешко је узорати и обавити квалитетну припрему земљишта за предсетвену припрему земљишта и саму сетву пшенице. С тога, врло честа је пракса да се са два унакрсна тањирања, ротофрезирања или ротодрљања (на уситњеним поседима), обави истовремена основна обрада и предсетвена припрема а посебним агрегатима и истовремена сетва. На већим газдинствима и парцелама могућа је директна сетва и конзервацијска обрада земљишта. Тиме се поред упрошћавања процеса, смањења операција и претераног гажења постиже и добар економски ефекат, уштеда у гориву као и радним сатима, и што је најважније обави сетва у оптималном року. У условима економске кризе, повећаних трошкова сетве а овако ниских цена меркантилне псенице, овај вид обраде има веома велики значај. На основу многих истраживања и праксе, приноси пшенице класичне и редуковане обраде земљишта или директне сетве без основне обраде земљишта, су веома слични, чак постоје и резултати кад су приноси пшенице при редукованој обради земљишта и конзервацијској обради виши у односу на приносе пшенице при класичној обради земљишта. Ова јесен је специфична по томе да се до сада није могло да обави ни један начин обраде земљишта и сетва пшенице у оптималном року сетве. Недостатак адекватних машина и прикљиучног оруђа, превише уситњен посед за такав машински прстен и на крају већ поменут велики дефицит земљишне влаге а у великој мери нарушене физичке особине земљишта, велик је недостатак који се на теренима југоисточне Србије тешко може надоместити и посејати пшеница у оптималном року сетве.
Примена редуковане земљишта је нужно зло, у условима кад се жури ка поштовању оптималних рокова сетве и кад се жели да постигне бољи економски ефекат и уштеда у гориву и радним сатима. Обавезно после редуковане обраде земљишта обавити дубоку јесењу обраду земљишта за следећу културу, пре свега окопавину. Поготову је врло важнио једном у 4-5 година обавити подривање, односно разбијање створеног плужног ђона дугогодишњом плићом обрадом уз пропратне мере хумизације, фосфатизације или калцизације на неким типовима земљишта.
Будући развој пољопривредне технологије засниваће се на примени плодореда и конзервацијске обраде земљишта која треба да обезбеди очување плодности и спречи деградацију земљишта. Циљ даљег напретка пољопривреде је да се у постојећим примењеним системима рационалне обраде земљишта испита реакција појединих генотипова на такве „low put“ услове производње и тиме дају смернице у генетици и оплемењивању биљака на фаворизовању оних сората које најбоље подносе такве услове минималних улагања.

[Autor]

Članci