Agrotehnicka mera – valjanje zemljišta posle setve

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #514749
    admin
    Učesnik

      – Agrotehnička mera – valjanje zemljišta posle setve

      Najveći broj poljoprivrednih proizvođača uopšte ne primenjuje valjanja.Postoje i proizvođači koji meru valjanja primenjuju u jesen i u proleće . Valjanje treba obaviti samo u slučaju kada za to postoji potreba i kada se steknu odgovarajući uslovi.
      Rastresito zemljište se prepoznaje po tome što prilikom hodanja po njivi stopala propadaju duboko u zemljište. U normalnim uslovima, tragovi stopa su duboki oko 2 centimetra, a kod jako rastresitog zemljišta preko 2 centimetra. Merenjem dubine tragova stopa može se na jednostavan način utvrditi kolika je rastresitost zemljišta.
      Zašto treba valjati useve, kada i kojim oruđem obaviti ovu agrotehničku operaciju.
      Valjanje ozimih useva se obavezno obavlja kada u toku zime dođe do izdizanja površinskog sloja zemljišta pod uticajem mrazeva. Mrazevi rastresaju i podižu zemljište, što dovodi do pojave koja se naziva „podlubljivanje“.
      Razlozi za valjanje strnih žita, osim podlubljivanja, mogu biti: slabo bokorenje useva u toku jeseni, redak sklop, suša u vreme prihranjivanja i pojava pokorice. Slabo bokorenje je najčešće posledica kasne setve, a može biti posledica i male količine lako pristupačnog azota u zemljištu, dok redak sklop može biti uzrokovan većim brojem faktora.
      • Sabija se površinski sloj zemljišta i uspostavlja bolji kontakt između korena biljaka i zemljišta. Na taj način se smanjuje propadanje biljaka zbog podlubljivanja zemljišta i njegovog isušivanja.
      • Podstiče se bokorenje. Male ozlede koje napravi valjak imaju za posledicu intenzivnije bokorenje.
      • Proređuje se pregust usev, naročito u slučaju kada se valjkom neravne površine radi većom brzinom. Proređivanjem useva smanjuje se opasnost od poleganja i pojave bolesti.
      • Ostvaruje se bolji kontakt azotnih đubriva sa zemljištem što ima za posledicu brže delovanje đubriva i njegov veći efekat. Ovo je naročito značajno kada posle đubrenja nema padavina koje bi rastvorile đubrivo i unele ga u zemljište.
      • Manje su štete od kasnih mrazeva. Sabijanjem zemljišta se smanjuje dnevno kolebanje temperature i intenzitet mraza.
      • Razbija se pokorica koja ima štetno dejstvo na useve. Pokorica se javlja kada u toku zime ima mnogo snega i kiše, što ima za posledicu sabijanje zemljišta i kvarenje njegove strukture.
      Pravo vreme za valjanje zemljišta
      Prilikom određivanja vremena valjanja treba obratiti pažnju na vlažnost zemljišta i uzrast useva. Zemljište mora biti dovoljno prosušeno da bi se dobio dobar kvalitet valjanja. Ako je zemljište vlažno, dolazi do njegovog preteranog sabijanja, kidanja biljaka useva i zagušivanja valjka zbog nalepljene zemlje.
      Željko Lazić dipl.ing

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.