Jabukin smotavac (Cydia pomonella)

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #565822
    Zdravković Aleksandar
    Učesnik

      Јабука је вишегодишња биљка и најзначајнији представник листопадног воћа на свету. Као и остале биљне врсте и јабуку напада велики број штетних инсеката, а један од најпознатијих и најпроучаванијих је јабукин смотавац (C. pomonella). Јабукин смотавац (Cydia pomonella L.) представља најзначајнију штеточину јабуке. Распрострањен је готово у свим воћњацима у нашој земљи. Поред јабуке напада и крушку, а развија се и у плоду дуње, ораха, кајсије и брескве. У нашим условима има две генерације годишње и непотпуну трећу. Доводи до превременог опадања плодова и погоршања квалитета оних који остају на стаблу. Плодови су црвљиви и пуни измета гусеница. Осим што напада јабуку, може се развијати и на другим воћним врстама (крушка, бресква, кајсија, орах, кестен) те на шумском дрвећу (храст, буква и др.). Храни се искључиво плодовима и семенкама те се убраја у технолошке штеточине. Уобичајено име је јабукин смотавац (смотавац јабуке, јабучни смотавац), мада се користи и назив јабучни црв (то је погрешно јер се не ради о црву, већ о гусеници из које се даље развија лептир), који изазива црвљивост плодова јабуке.

      C. pomonella припада колу Arthropoda, класи Insecta, поткласи Pterigota, ред Lepidoptera, подред Microlepidoptera, надфамилија Tortricidae, род Cydia, врста pomonella. C. pomonella L. је први пут описан од стране Linnaeus-a 1758. године.

      Имаго јабукиног смотавца је мали лептир, са дужином тела 9-10 mm, са крилима у распону од 15-20 mm. У миру крила држи кроволико постављена, а пипци су кончасти и повијени уназад. Тело је прекривено љуспицама, а крила су обрасла ресицама по целом ободу. Боја предњих крила је тамно сиво-смеђа слична боји дрвета, са неколико тамних и таласастих пруга по средини и карактеристичном златно оивиченом смеђом или тамноцрвено златно обрубљеном мрљом названом „огледалце“.

      Задња крила су једнобојна сиво-смеђе боје. Очи су веома крупне, а ноге добро развијене. Јаја јабукиног смотавца су елиптична или округла, сочивастог изгледа са величином 1-1,2 mm. Свеже положена јаја су млечно бела, мрежаста. Током развића мења се боја јајета и кроз хорион се види фини црвенкасти прстен – ембрион будуће гусенице, са црвенкасто-црном тачком – глава гусенице или тзв. стадијум црне главе. Јаја су положена појединачно, без икаквог реда најчешће на плодовима, листовима, али и на гранчицама, али се могу наћи и у групицама од неколико јаја. Женка полаже јаја и са лица и са наличја листа. Након пиљења гусенице остаје празан провидан хорион. У развићу гусенице C. pomonella постоји пет ступњева који се међусобно разликују по величини и боји. Тек испиљена гусеница је веома мала, дужине 2 mm, а ширине 0,5 mm, са витким телом и јако развијеном главом која је скоро два пута шира од тела. Боја тела се мења током њеног развоја. Након пиљења је бледо жута са црном главом. Креће се веома живахно и брзо реагује на додир. Одрасла гусеница је дуга 18-20 mm, жућкасто ружичаста. Глава јој је смеђа са тамнијом пругом, има јако развијен усни апарат за грицкање и веома је прождрљива. Пол будућег лептира може се одредити у стадијуму одрасле гусенице. Након завршетка развића, гусеница јабукиног смотавца напушта плод и тражи погодно место за опредање кокона. Облик кокона најчешће је елиптичан и зависи од облика доступног простора где га гусеница преде. Гусеница се претвара у лутку тек кад у целости испреде кокон беличастих нити. Кокони гусеница прве генерације су нежније испредени, свиласти и глатки, а кокони гусеница друге генерације тзв. хибернакулуми су зимски кокони, нешто су грубљи и јаче испредени. Дужина лутке је 10-12 mm а ширина је 3 mm. Обично су лутке женки крупније. Боја лутке је смеђа и мења се током развоја. Лутка у кокону мирује, а покретан јој је само трбух. Јабукин смотавац презимљава у стадијуму одрасле ларве у белом кокону испод коре дрвета (дебла или гране). Такође, ларве могу презимети у складиштима у црвљивим плодовима, сакривене у дрвене амбалаже, као и у околном грмљу, дрвећу, стабљикама корова, малчу итд. Гусенице прелазе у стадијум лутке током априла месеца кад почиње цветање, а другом половином априла и почетком маја у периоду када опадају латице појављују се први лептири који излећу из кокона, најчешће у јутарњим часовима. Полагање јаја траје 6-14 дана, у зависности од температуре. Уколико се временски услови поремете (дође до захлађења или падне велика количина кише), полагање јаја се прекида.

      Гусенице првог ступња се убушују у плод, најчешће на местима где се додирују два плода, лист и плод или поред петељке или чашице. Хране се испод епидермиса. Гусеница другог ступња се убушује у месо плода и прави тунеле, остављајући за собом измет. Убушује се до семене кућице где се храни семенком јабуке. Исхрана семенком је неопходна за успешан завршетак развића. У један плод може се убушити и више ларви. Истраживања показују да се највећи број гусеница убуши у плод са стране, затим код петељке, а најмање код чашице. Након убушивања она креће са храњењем, једе меснати део плода, крећући се ка семеној чашици. Када стиге до семенки, нагриза и њих јер се у њима налазе знатне хранљиве материје, чиме завршава исхрану у том плоду и тражи нови плод. Гусеница петог ступња излази из плода и помоћу свилене нити спушта се на земљу. Затим се пење према основи стабла где формира беличаст кокон испод коре. Стадијум лутке траје 10-21 дан, у зависности од температуре. Лет друге генерације лептира почиње почетком јула месеца, и све развојне фазе углавном трају краће од фаза у првој генерацији. Такође, због различитог времена развића и излетања долази до преклапања генерација. Почетком августа месеца формирају се лутке друге генерације. Уколико гусеница дође до семене кућице плода и поједе семенку, плод превремено опада. На месту убушивања долази до појаве гљивичних обољења, као што су: зелена плесан, горка, црна, бела и сива трулеж плодова. Гусеница у процесу исхране прогриза покожицу плода и улази у плод, хранећи се ствара спирални ходник који води до семене кућице плода. На крају вегетацијске сезоне једна гусеница може оштетити више плодова пре него што достигне пуни раст и развој. Изнад оштећеног места ствара се плутасто ткиво преко ког улазна рана може зарасти. Оштећени плодови остају на стаблу, али је њихова унутрашњост оштећена тј. црвљива.

      Природни непријатељи C. pomonella су многобројни, јер је ово штеточина која је у свим развојним стадијумима подложна нападу ентомофагних паразитоида, предатора и болести. Издвајају се јајни паразитоиди Lepidoptera из фамилије Trichogrammatidae, представници рода Trichogramma: T. evanescens, T. minutum, T. lutea, T. australikum, T. dendrolimi, T. embryophagum, који су циљ истраживања многих аутора. Kао паразитоиди гусеница код нас су установљени представници из фамилије Ichneumonidae: Ephialtes extensor, Pimpla examinator, из фамилије Braconidae паразит Ascogaster sp. који полаже јаја у јајима јабукиног смотавца. Као предатори јабукиног смотавца регистроване су птице које се хране гусеницама из ловних појасева. Непрeцизност у одређивању момента хемијске интервенције, неправилан избор препарата и стварање одређеног степена резистентности штеточине, само су део проблема воћарске праксе који намеће поштовање општег принципа интегралне заштите: стално праћење бројности популације штеточине. Сузбијање јабукиног смотавца подразумева спровођење основних агротехничких и механичких мера (правилно неговање и орезивање воћака, одстрањивање сувих грана и стабала, сакупљање опалих и мумифицираних плодова, постављање ловних појасева), интензивирање биолошких мера и још увек приоритетних хемијских мера. Прогноза појаве штеточине представља основу сузбијања C. рomonella. Методе прогнозе јабукиног смотавца су многобројне, али нису самосталне, већ захтевају интеграцију и међусобно допуњавање због обезбеђивања сигурности заштитних мера. Хемијске мере борбе у сузбијању C. pomonella су још увек приоритетне и неопходне. Водећи рачуна о ограничењима примене одређених препарата и могућности да изазову појаву резистентности, треба избегавати коришћење истог препарата више пута у једној сезони. Посебно се даје предност инхибиторима развоја и регулаторима раста инсеката. Неки од најпознатијих препарата за сузбијање C. pomonella су: Actellic-50, Actara 25-WG, Cimogall, Fury 10-EC, Insegar WP-25, Match 050-EC, Mospilan 20-SP, Nomolt, Sistemin 40-EC, Ultracid 40-WP (Николић, 2005).

       

      У раду цитирани радови: Николић, К. (2005): Значај Cydia pomonella L. у воћарској производњи Јабланичког округа. Задужбина Андрејевић, Београд, 63 и Колектив аутора (1983): Приручник извештајне и прогнозне службе заштите пољопривредних култура. Савез друштва за заштиту биља Југославије, Београд, 682.

      Александар Здравковић, маст. инж. пољ., саветодавац заштите биља.

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.