Kiselost zemljišta se u stočarstvu ne vidi direktno, nego preko hrane koju stoka jede:
Zato se kaže da se kiselost zemljišta u stočarstvu najviše oseća kroz kvalitet i prinos stočne hrane.
Uticaj na biljnu proizvodnju (ishranu stoke)
Kiselija zemljišta (ph < 5,5) smanjuju dostupnost kalcijuma, magnezijuma i fosfora, a povećavaju rastvorljivost aluminijuma i mangana koji mogu biti toksični za biljke.
To vodi ka lošijem rastu trava, leguminoza (lucerka, detelina), kukuruza i drugih krmnih kultura.
Manjak kvalitetne kabaste hrane smanjuje prinos mleka i mesa.
Uticaj na stočnu hranu i zdravlje stoke
Trave i žitarice sa kiselih zemljišta imaju niži sadržaj proteina i minerala.
Stoka koja se hrani takvom hranom može imati deficit kalcijuma i magnezijuma, što dovodi do bolesti poput mliječna groznica, tetanija kod goveda. Kiselost zemljišta snažno utiče na usvajanje selena kod biljaka.
Na zakiseljenim pašnjacima javlja se više korovskih biljaka koje su manje hranljive ili čak štetne po ishranu stoke.
Posredni ekonomski efekti
Niži prinos biljnih kultura(kukuruza ,lucerke ,itd → povećani troškovi za kupovinu koncentrata.
Kabasta hrana poreklom sa kiselih zemljišta često dovodi do deficita selena kod životinja, što se može odraziti na njihov imunitet, reprodukciju
Slabiji kvalitet kabaste hrane → smanjena proizvodnja mleka i mesa
Loša paša → veća potreba za korekcijom ishrane mineralnim dodacima.
Rešenja u praksi
Dodavanje kreča podiže ph i poboljšava hemijska svojstva zemljišta. Korišćenje leguminoza tolerantnih na kiselost (npr. crvena detelina). Dodavanje mineralnih dodataka u ishrani stoke (Ca, Mg, P,Se).
dip.inž.Nebojša Đurić
Đurić Nebojša
Đurić Nebojša