[Božović NebojšaUčesnik]

 

Рана производња поврћа на њиви, посебно у континенталној клими увек је ризична. Раним културама посебно топлољубивим (парадајз, паприка, боранија, краставац, диња, лубеница) највеће штете наносе касни пролећни, а при јесењој производњи поврћа први јесењи мразеви. Последице штетног деловања ниских температура на биљкама манифестују се на следећи начин:

-измрзавање се јавља код неких озимих врста (салата,спанаћ). Током зиме под утицајем трајних јаких мразева,биљке отпорне на ниске температуре из смрзнутог земљишта не могу узимати воду и у њој растворена хранива па пропадају и угину:

-промрзавање се појављује код озимих врста обично у рано пролеће.У ово доба године услед великих и наглих промена температуре,земљиште се наизменично шири и скупља. Ситне длачице кореновог система не могу да прате ове промене у земљишту па се кидају. Биљка у овом случају није у могућности да узима довољну количину воде нити хранива. Ако се на време не интервенише ваљањем биљка може да пропадне:

-смрзавање се често дешава при раној производњи ако се појаве касни пролетњи мразеви,односно код јесењих врста при раним јесењим мразевима. У ткиву биљке у међућелијском простору долази до смрзавања воде и стварања леда. Уколико се догоди да загревање ваздуха иде постепено тако да се ледени кристали у ткиву биљке постепено отапају биљке се не оштећују. Међутим при наглом отапању леда ћелије се кидају и биљка пропада.

Мере заштите поврћа од мраза могу бити: превентивне,мере за спречавање инверзије и компензационе мере.Код производње озиме салате или спанаћа примењују се превентивне мере заштите. Ове културе се сеју или саде на западну косину бразде.Својом висином бразда баца сенку и заклања биљке од сунца.У јутарњим чаасовима при појави мраза услед заклона (сенке) у ткивима биљке не долази до наглог отапања ледених кристала па биљка без знатних последица одоли смрзавању.

Превентивна заштита од мраза може се обавити прекривањем појединих биљака или редова биљака неким материјалом и најчешће се примењује на мањим површинама. Биљке које се гаје на већем размаку прекривају се појединачно.ово се најчешће употребљава код ране производње парадајза,краставца диње и лубенице.За спречавање инверзије темпертуре користи се дим. Над културама се ствара густа димна завеса која спречава зрачење (губљење) топлоте у атмосферу.У ту сврху пале се отпаци,влажна слама,сено или коров који се претходно распореди по парцели.Заштитни ефекат ове мере је слаб јер штити од слабих мразева од -0,6 до -0,8 степена.Заштита од мраза може бити димом од плстичне материје.Спречавање инверзије је могуће и употребом високих вентилатора.

Компензационе мере заштите од мраза састоје се у томе да се хладан ваздух надокнађује (компензира) топлим. У ту сврху употребљавају се пећи у којима обично сагорева нафта чиме се директно загрева ваздух. У новије време посебно при раној производњи поврћа на отвореном простору употребљава се топла отпадна вода.

На већим површинама најекономичније је користити наводњавање.оно може бити индиректно и директно. Заштита од мраза индиректним наводњавањем почиње 2 до 3 дана пре него што наступе мразеви.заштитни ефекат заснива се на термичким особинама воде,ваздуха и чврстих честица у земљишту. Код индиректног начина наводњавања може се употребити било који начин довођења воде (кишење,заливање браздама, површинско или подземно заливање).

Директно наводњавање се примењује у току трајања мраза.Код овог начина заштите залива се искључиво кишењем. За време мраза кишне капи се смрзнуна биљци па ледена кора штити од ниских температура. При краткотрајном мањем и неочекиваном мразу долази до смрзавања биљке. Одмрзавање се постиже сатлним кишењем хладном водом. Кишење треба почети још за време мраза и пре него што сунце загреје ваздух и биљке. Са овим поступком може се успорити отапање ледених кристала у ткиву биљке.При постепеном и спором отапању леда не кидају се ћелије биљке па она без већих последица преживи. На већим површинама за ову сврху се употребљава редовни систем за заливање.

[Autor]

Članci