Grad predstavlja izuzetno opasan abiotički faktor za proizvodnju trešne i višnje koji sve češće pogađa područja u kojima se gaje ove voćne vrste. Učestalost grada je sve veća čak i na područjima gde ga ranije nije bilo.
On može naneti velike štete zasadima trešnje i višnje u zavisnosti od njegovog inteziteta. Slab grad praćen kišom nanosi štete lišću i plodovima, kao i diferenciranje cvetnih pupoljaka za narednu godinu. Grad srednje jačine uništava celokupan rod u tekućoj godini i lisnu masu, a pored toga oštećuje grane i grančice kod kojih se javlja smolotočina i sušenje. Jak grad koji može biti veličine oraha može naneti katasrofalne štete koji pored ostećenja grana i grančica može dovesti do smolotočine i nekroze, a otvorene rane predstavljaju slobodan ulaz za brojne patogene. Takva stable tokom zime su jako osetljiva pa često izmrznu.
Zasade trešnje i višnje treba negovati usled nepovoljnih abiotičkih faktora tako da se polomljeni mladari, grančice i grane odstrane iz zasada. Zatim treba obaviti zaštitno prskanje nekim fungicidom radi sprečavanja prodora patogena, a onda izvršiti i folijarne tretmane sa preparatima koji stimulišu zarašćivanje rana i pogoduju održavanju i razvoju biljne mase u stresnim situacijama, tj. sa preparatima na bazi amino i huminskih kiselina, vitamina (tzv. fiziološki biostimulatori). Ako je grad pao u period suše poželjno je obaviti navodnjavanje oštećenih stabala, a u slučaju ako je pao grad do juna meseca bilo bi poželjno obaviti prihranu azotnim đubrivom.
Najbolja zaštita od grada je postavljanje protivgradnih zaštitnih mreža. One predstavljaju skupu ali vrlo isplativu investiciju. Eksploatacioni period mreže je od 10 do 12 godina, a noseće konstrukcije 20 i više godina.
Ivana Peric
Ivana Peric