[Jovana MiletićUčesnik]

Чађаву пегавост листа и краставост плодова јабуке проузрокује гљива Venturia inaequalis. Распрострањена је у свим регионима гајења јабуке широм света а сузбијање је веома комплексно. У нас најзначајнија болест јабуке, хемијска заштита је обавезна, у одсуству заштите штете износе и до 100%. Болест се интензивно јавља у условим влажног и прохладног пролећа и лета. Симптоми овог обољења се могу испољити на свим зељастим деловима јабуке. Ова гљива може заразити лист, цвет као и плод јабуке. Заразе на лишчу настају током целе вегетације, лишће се деформише, жути и опада. Ране пеге су ситне мраонкасто мрке боље, карактеристичне боје чађи. На зараженим цветовима образује се превлака маслинасте боје, цветови потамне и суше се. Плодови су угрожени од заметања до бербе. Највеће штете настају при заразама плодова до величине ораха. На плодовима се јављају пеге мрке боје, са порастом плода долази до дефомације и појаве красти на њима. Овакви плодови губе тржишну вредност. Venturia inaequalis има две фазе у животном циклусу, паразитну и сапрофитну. Са клијањем аскоспора и остваривањем примарних инфекција почиње паразитна фаза и траје током целе вегетације, док са опадањем лишћа почиње сапрофитна фаза. Патоген има огроман инфекциони потенцијал, презимљава најчешче у опалом лишћу у несазрелим псеудотецијама. Дозревање псеудотеција и аскуса није истовремено. Сазреле аскоспоре се под притиском избацују из псеудотеција када се опало личће довољно навлажии ваздушна струја их носи на зељасте органе. Избацивање аскоспора траје дуго 7-9 недеља. У нашим условима највећи број аскоспора у воћњаку је присутан од феноназе „розе пупољак“ до фенофазе „прецветавање“ што представља најкритичнији период за остваривање примарних зараза. Након доспевања на осетљиво биљно ткиво аскоспоре клијају и формира се мицелија са конидијама. Конидије се формирају и ослобађају само у условима високе релативне влажности важдуха. Конидије се разносе кишним капима и проузрокују секундарне инфекције током вегетационог периода и представљају основни извор инокулума у ширењу зараза. Када говоримо о заштити прву групу мера чине превентивне мере док је основна мера хемијска заштита. Најважније је спречити остварење примарне заразе. Треба водити рачуна о времену третирања, о избору препарата, употреба дозвољених и регистрованих препарата за сузбијање Venturia inaequalis, као и испоштовати све елементе добре пољопривредне праксе приликом употребе препарата.

Дипл.инж пољопривреде Јована Милетић

ПССС Агрознање Зајечар

 

[Autor]

Članci