[Jovičić MarinkoUčesnik]

Stigmina carpophila  bolest koja napada sve vrste koštičavog voća. Dakle,osim šljive napada i
breskve,nektarine, trešnju, višnju, kajsiju. Napada list, plod i mladare. Naročito je opasna na
mladarima i  plodu jer plod nema nikakvu tržišnu vrednost, a mladari se suše.
Na listovima nalazimo okruglaste crveno-smeđe pege, obično oivičene tamnijim rubom.
Unutrašnji deo pege ispada – odumrlo tkivo i tako list postaje šupljikav. Po tome je i bolest
dobila  ime. Uzrok tog ispadanja predstavlja antitoksičnu odbrambenu reakciju biljke na
delovanje patogena. Jače zaraženi listovi otpadaju, kod nekih sorti i pre nego što jače postanu
šupljikavi pa voćka u slučaju jačeg napada ostaje gotovo bez lišća.
Na plodovima nastaju okruglaste crveno-smeđe pege koje su malo udubljene. Kod većeg broja
pega plod se deformiše i izlučuju se kapi smole radi čega plod gubi tržišnu vrednost. Takođe, na
plodu se može oljuštiti i pokožica. Takav plod jače napada i monilija radi pukotina u pegama. Još
opasnija je na mladarima i to jednogodišnjim. Do infekcije konidijama dolazi u junu i julu. Na
zelenoj kori nalazimo smeđe, crvenim rubom oivičene duguljaste pege iz kojih se često izlučuju
kapi smole. Ako opkoli pega mladar, on se suši. Ako se ne osuši, mnogi pupoljci u proleće ne
“krenu” jer ih je gljiva oštetila. Za takva stabla je karakteristično da izgledaju u proleće golo.
Gljiva je glavni uzročnik sušenja mladara šljive i kao takva znatno je štetna. I sledeće godine na
sada dvogodišnjim mladarima pege se zadrže, a neke proširuju i produbljuju, pa izgledaju poput
rak-ranica.

Gljiva ulazi micelijumom u koru dublje nego neke druge gljive (npr. micelijum Taphrine
deformans). Za vreme vlažnog vremena, u proleće na kori i rak-ranicama prezimeli micelijum
stvara obilje konidija. Te konidije, zajedno s onima koje su prezimele na kori, klijaju i time
počinje u proleće prva infekcija listova. Konidije raznosi kiša cedeći se niz stablo. Posebno su
zarazi izloženi mladi listovi. Stariji listovi često su potpuno otporni. Pege koje kao šupljikavost
vidimo na starijim listovima posledice su infekcije iz vremena dok su ti listovi bili mladi.
Klijanje konidija nastaje u vrlo širokom rasponu temperatura, tako da je najvažniji faktor za jači
napad količina i raspored padavina. Optimalna temperatura je oko 18°C. Sam  micelijum se dosta
brzo razvija pa je inkubacija dosta kratka, što objašnjava nagli rast zaraze.
Izlučivanje toksina od micelijuma gljive vrlo je jako. List brzo reaguje obrambenom
reakcijom stvarajući histogenu barijeru tako da zaraženi deo ispadne, a list postaje šupljikav.
Veličina tih pega je različita kao i intenzitet boje. Takođe zavisi i od pojedinih sorti šljive.Kako
je kiša glavni faktor koji širi konidije unutar krošnje, tako je obično jače zaražen donji deo
krošnje. Čest je slučaj da su listovi na vrhu krošnje zdravi, a na donjem delu stabla gotovo da ih i
nema. Lišće postaje krajem juna staro, razvijeno i otporno na zarazu. Tada počinje zaraza kore
jednogodišnjih mladica. Na lisnom ožiljku gdje je list otpao najčešće dolazi do zaraze. Tu  gljiva
prodire u koru i dovodi do odumiranja zametnutih pupova, pa takva grana u proleće slabo cveta i
prolistava.

Osnovno prskanje je preparatima na bazi bakra kad opadne lisna masa u jesen, pa sve do
bubrenja pupoljaka. Ali, to nije dovoljno pa je potrebno s organskim fungicidima izvršiti još 3-4
prskanja. Prvo odmah posle cvetanja, drugo 2-3 nedelje nakon toga i treće za  tri nedelje nakon
prethodnog otprilike. Ovo je prosečno i zavisi od padavinama kao i od godine. Naravno nakon
olistavanja više se ne koristi bakar jer je fitotoksičan, već preparati na bazi captana i propineb-a
U jako kišovitoj godini bolest je teško u potpunosti zaustaviti, isključivo ako se uselila u zasad,
jer je tada njen infektivni potencijal visok. Treba nastojati prskanja obaviti pred kišu ili ako
dopusti vreme u početku kiše. Dakle, isključivo preventivno. Opasnost šupljikavosti nije samo u
tome što ona dovodi do gubitka berbe dotične godine, već i u tome što inficira pupove i izdanke.
Ti izdanci ili odumiru ili izlučuju smolu, a pupoljci se ne razviju. Stabla s jačim smolotokom
brzo odumiru.

[Autor]

Članci