[Petrović TanjaUčesnik]

Usevi ozime setve u stagnaciji zbog značajnog deficita vlage u zemljištu
Usevi ozimih strnih žita na teritoriji Nišavskog okruga u različitom su stanju, boji, kondiciji i porastu. Opšta slika na terenu je da većina useva zaostaje u porastu zbog nedovoljo vlage u zemljištu. Povećanje temperature doprinelo je da pojedini usevi krenu sa porastom i razvićem, i dobiju vlo lepu intenzivnu boju biljaka, da se formiraju jake i robusne biljke koje su dobro izbokorile. Povećanje temperature tokom poslednje dekade marta čak i preko višegodišnjeg proseka, praćeno je jakim vetrovima koji su vrlo učestali. Kad se na sve to doda činjenica da su rezerve zimske vlage vrlo oskudne, da veći deo zime nije bilo ozbiljnijih padavina, da je čitav mart bio bez padavina, može se zaključiti da su agroekološki uslovi trenutno vrlo nepovoljni za useve ozimih strnih žita. Pomenuto dobro stanje pojedinih useva može da zahvali kvalitetnom startnom đubrenju, blagovrermenoj prihrani urejom polovinom februara ili amonijačno-nitratnim oblicima azota krajem februara. U ovim uslovima bilo je sasvim dovoljno vlage u zemljištu da se azotna đubriva blagovremeno i kvalitetno prevedu u lakopristupačne oblike azota za biljku i adekvatno i kvalitetno iskoriste od strane biljaka. Azotno đubrivo i naročito kvalitetno startno đubrenje povoljno su uticali na bokorenje i bolje i dublje ukorenjavanje biljaka. Takve biljke mogle su se bolje i razviti i njihov koren doći do dubljih izvora vlage i hrane. Zbog toga se na ovim usevima ne može primetiti zaostatak u porastu i bilo koji drugi nedostatak. Povoljna vlaga posle setve, dobre i česte kiše, doprinele su da na najvećem broju parcela postoji zadovoljavajući sklop biljaka. Većina useva je na vreme posejan pa su usevi uglavnom u punom bokorenju ili pred kraj bokorenja. U takvom dobrom sklopu useva, nedostatak vlage znači i nemogućnost dobre ishrane pa veliki boj parcela ima slabu kondiciju, bledo zelenu do čak i žutu boju biljaka, tanke listove, slab porast. To ukazuje da nema ishrane, da nema azota. Na nekim parcelama nije opbavljena prihrana pa je i to razlog izgladnelosti biljaka. Na mnogim parcelama se može zapaziti da su granule mineralnog azotnog đubriva još uvek na površini, da se nisu rastopile i da ih biljke još uvek ne koriste, Nedostatak vlage od početka marta pored toga što onemogućuje razlaganje đubriva onemogućuje i ishranu biljaka jer je prisustvo vode za ishranu neophodno. Ekonomski faktor, izostanak startnog đubrenja ili smanjena upotreba istog, povećanje cena azotnih đubriva i smanjenje upotrebe azotnih đubriva u prihrani i čak njihov izostanak u značajnoj meri nepovoljno utiču na stanje useva. Dobar sklop useva kakav sada postoji na većini parcela zahteva i dobru ishranu. U daljem nedostatku padavina i hrane, pogotovu azota, dovešće do propadanja značajnog broja slabijih biljaka, proređivanja sklopova biljaka i na kraju do značajnog pada prinosa pšenice i ostalih strnih žita. Mnogi proizvođači preteruju sa setvenom normom, seju 300kg/ha semena pa čak i više i tako stvaraju nepotrebne troškove setve, vrlo guste sklopove biljaka koji u ovakvim sušnim uslovima mogu značajno da umanje procenat dobrih biljaka na njivama. Gust sklop biljaka praćen sušnim uslovima može dovesti do formiranja zrna sklabijeg kvaliteta i krupnoće. Značajno su češće pojave biljnih bolesti u pregustom sklopu useva. Preporuka je da se u daljem periodu obavi prihrana useva azotnim đubrivima, ukoliko nije obavljena. Sa pojavom korova koji će u ovakvoj godini biti veliki konkurent biljkama pšenice, obaviti zaštitu protiv korova. Sa zaštitom useva strnih žita protiv korova obaviti preventivnu zaštitu od bolesti a pri tom obaviti i folijarnu prihranu useva korišćenjem nekog od folijarnih đubriva. Prihrana preko lista nije način da se prevaziđe prihrana azotnim đubrivima koja je neophodna, već način da se posebno u sušnim uslovima koriguje ishrana preko korena ishranom preko lista, dopuni ishrana biljaka i prevaziđe stres koji biljke mogu doživeti u stresnim situacijama.

[Autor]

Članci