[Vujčić NenadUčesnik]

Слинавка и шап
– Слинавка и шап је зооноза, заразна болест животиња и људи. Од ње оболевају говеда,овце, свиње и козе – папкари. Узрочник болести је вирус, који се јавља у седам типова с варијантама. Отпоран је и у спољној средини остаје активан дуже време. У смрзнутом месу може да живи и више месеци. Дезинфекционим препаратима и натријум-хидроксидом може се брзо uništiti. Болест се преноси директним додиром у стаји, на пашњаку, откупном месту, па и на сајмовима стоке. Најважнији извори заразе су болесне животиње у акутном стадијуму болести. Вирус се излучује пуцањем мехурића из уста, слином, затим млеком, мокраћом, балегом, преко заражене хране и воде, прибором се преноси на здраве животиње, а ту је и човек који је са животињама у контакту. Оболеле животиње могу месецима излучивати вирус и зато ова болест спада у експлозивне заразе. Вирус се од заражених папкара уноси кроз уста, храном и водом, преносећи се тако на здраве животиње и брзо се шири. -Први знак болести код говеда је повишена телесна температура, која достиже и 41степен Целзијуса и траје дан–два. Апетит је смањен, а преживање ретко и успорено. Слињење је у почетку слабије, а слузокожа уста црвена. Затим се на деснима, тврдом непцу, језику и с унутрашње стране слузокоже уста појављују мехури величине ораха или кокошiјег јајета, који после један до три дана пуцају, а на њиховом месту остају ерозије – плитке површинске ране. С појавом мехура животиња почиње јако да слини, а мехури се истовремено појављују и на кожи, као и на подручју између папака, по круни (шап) и сисама. Кад настану мехури, температура се враћа у нормалу. Животиња лежи, жедна је,отежано дише ако се мехури развију на плућима и млечност опада до 80 одсто. Из оваквог стања до оздрављења је потребно да прођу три до четири недеље, док смртност износи од два до три одсто. У лакшим случајевима болести температура је мало повишена и осип слабо изражен, а јављају се код примитивних раса говеда (буша, подолско говече) и кад је реч о слабијим варијантама вируса. Kод периакутног (брзог) тока болести оболело грло има високу температуру, добија дијареју, делује потиштено. Смртност код оваквог облика болести износи 50–70 одсто, а болесна животиња угине за 20–30 часова. – Дијагноза болести поставља се у лабораторији реакцијом везивања комплемента. Када се животиње држе у нехигијенским условима на њиховој кожи настају ерозије уз секундарне инфекције с појавом чирева, некрозе (одумирања) ткива и апсцеса, а ако се појаве на папцима они отпадају и јавља се септикемија с упалом зглобова. – Код оваца, свиња и коза симптоми су слични као код говеда, али имају блажу форму.
– Да би се болест спречила оболеле животиње држе се у карантину, а некада се и убијају и нешкодљиво уклањају. На снази је забрана кретања људи у зараженом подручју, успостављање дезинфекционих баријера, као и превентивна вакцинација здравих животиња.
Ненад Вујчић дипл.инж.

[Autor]

Članci