Бруто маржа једне линије производње јесте разлика између укупних прихода и укупних варијабилних трошкова који се очекују у тој производњи. У краткорочном периоду, који у пољопривреди најчешће износи годину дана, циљ производње да се максимизира укупна бруто маржа на пољопривредном газдинству изједначава се са циљем максимизирања профита пољопривредног газдинства. Разлог лежи у чињеници да укупни фиксни трошкови на пољопривредном газдинству нису променљиви у том периоду.
Варијабилни трошкови су они чији износ варира зависно од величине капацитета линије производње. Другим речима, ако се не производи, они не постоје. У варијабилне трошкове у биљној производњи се убрајају најчешће трошкови: семена, минералног ђубрива, пестицида, дизел горива и други, а у сточарској производњи: сточна храна, вода, ветеринарске услуге и лекови итд.
Фиксни трошкови су они који у периоду до 1 године постоје на газдинству, без обзира да ли оно послује или не. Неопходан опрез при употреби бруто маржи!
Постоји неколико елемената о којима треба водити рачуна када се бруто маржа користи као водич при избору линија прозводње за наредну производну годину:
* директна упоредивост бруто маржи је могућа само код линија биљне производње,
* упоредивост бруто маржи код линија сточарске производње је могућа само при обрачуну на условно грло, што овде није случај,
* свака линија производње има различит ниво производног и ценовног ризика, о чему се додатно мора водити рачуна при избору линија производње за план пословања,
* ликвидност пољопривредног газдинства мора бити обезбеђена током целе године, а одабране линије производње имају кључни утицај,
* личне преференције пољопривредника према биљној и сточарској производњи, као и природа радних активности имају такође утицаја на коначни избор линија производње.
мр Младен Павловић
ПССС Београд
Pavlović Mladen
Pavlović Mladen