[Sreten DanilovićUčesnik]

СЕТВА СОЈЕ
Соја најбоље приносе даје на плодним земљиштима, повољних водноваздушних и
оплотних особина. Међутим, соја и на сиромашнијим земљиштима, уз примену одговарајуће
агротехнике може дати добре резултате. Плодоред -Код индивидуалних пољопривредних
произвођача земљиште се углавном користи у такозваном двопољном плодореду (кукуруз-
пшеница). Због тога долази до једностраног исцрпљивања земљишта, кварења структуре,
масовније појаве биљних болести и штеточина. Увођењем соје у плодоред између два друга усева
(пример: кукуруз-сојапшеница) добрим делом би се зауставили процеси деградације земљишта,
смањио интензитет обољења и појаве штетних инсеката и корова, а приноси усева који долазе
после соје би били већи, јер соја обогаћује земљиште пре свега азотом, а затим и органском
материјом која остаје после жетве у биљним остацима.
Соја се не сме сејати после сунцокрета, због заједничких болести која нападају обе културе
(увенуће биљака, трулеж корена и приземног дела стабла). Ђубрење – Соја захваљујући својим
квржичним бактеријама на корену, оставља у земљишту 60-80 кг чистог азота за следећи усев.
Треба имати у виду да се ове бактерије формирају и почињу да обављају функцију тек након четри
недеље по ницању биљке, а до тада јој је неопходан азот за почетни пораст и развиће. То значи да
соји предсетвено или заједно са сетвом треба дати одговарајућу количину азота кроз примену
азотних ђубрива. По правилу, соју не треба прихрањивати током вегетације, јер би у том случају
дошло до смањења или потпуног прекида активности квржичних бактерија.Изузетак од овога се
чини само онда када се на корену соје не развију квржице услед крајње неповољних услова у
пролеће (суше, великих количина падавина), као и велике киселости земљишта. Тада соју треба
прихранити током вегетације у фази 4-5 листова. Ову операцију треба спровести заједно са
међуредним култивирањем. Фосфор и калијум су неопходни пратиоци азота када је реч о
правилној исхрани соје. НПК ђубрива се растурају у јесен пре основне обраде земљишта. Ђубрење
соје зависи од неколико чиниоца: хемијске анализе парцеле на којој ће бити заснован усев соје,
ђубрења претходне културе, планираног приноса, економског ефекта. Обзиром да се код нас сеју
домаће сорте соје са високим производним потенцијалом и преко 5 т по хектару, за остварење тих
приноса неопходно је унети одговарајућу количину хранива. Пољопривредни произвођачи који су
претходних година доносили узорке са својих њива у препорукама за ђубрење имају и податак
везан за количину и комбинацију НПК ђубрива коју треба унети у земљиште пре основне обраде
на јесен и податак о врсти и количини азотног ђубрива коју треба применити предсетвено, како би
усев соје имао довољну количину хранљивих материја током целе вегетације.
Обрада земљишта – У случајевима када су предусеви биле стрнине, одмах по жетви
неопходно је извести плитко орање, односно љуштење стништа (10-15 цм дубине), а почетком
јесени поорати земљиште на пуну дубину (30-35 цм). Ако су предусев биле окопавине, земљиште
у јесен треба орати на пуну дубину. Тако узорано земљиште, остављасе у браздама да измрзне, а у
пролеће чим временске прилике дозволе затварају се бразде како би се спречило испаравање
влаге из земљишта. Соја се не сме сејати на пролећном орању, јер на таквом земљишту, водно-
ваздушни, топлотни и други режими, као и структура земљишта, нису повољни за гајење соје.
Квалитет предетвене припреме земљишта – Семе соје да би клијало мора да буде у веома јаком
контакту са земљишним супстратом (мрвичаста структура земљишта), јер мора да прими преко 50
% воде. У супротном, прашкаста структура земљишта често води стварању покорице, док
грудваста не обезбеђује задовољавајући контакт са семеном. Инокулација семена бактеријама
азотофиксаторима пред сетву – У нашим земљиштима нема квржичних бактерија-азотофиксатора,
који живе у симбиози са сојом. Да би се у нашим условима ове бактерије налазиле на корену и
обављале своју корисну функцију, неопходно је да се семе соје пред сетву третира Азотофиксином
(280 г Азотофиксина се размути у 0,5 л воде и добијена суспензија се измеша са хектарском
нормом семена).
Време сетве – Препорука је да се са сетвом соје крене када се у периоду од 2-3 данa
температура земљишта стабилизије на око 10 степени. То је време сетве кукуруза, с тим што је
соја у периоду клијања-ницања отпорнија на ниске температуре од кукуруза.Ако имамо сорте
различите групе зрења, треба прво почети са сетвом сората дуже вегетације и наставити са сетвом
сората краће вегетације. Начин сетве и количина семена – Код нас се соја сеје различитим
сејалицама. Најбољи распоред семена у реду и између редова, као и најудначенију дубину сетве
постижу пнеуматске сејалице. Сетву соје треба обавити са међуредним растојањем од 50 цм и на
дубини од 3-5 цм.У раним роковима сетве ићи плиће, а у каснијој сетви на лакшим земљиштима
ићи дубље. Растојање између биљака у реду одређује број биљака који за касне сорте износи
400.000 биљака по хектару, за средње ране сорте 450-500.000 биљака по хектару, а за ране сорте
550-600.000 биљака по хектару. Оријентациона количина семена за сетву соје се креће од 90-110
кг по хектару. Сортимент – Касне и средње ране сорте су по правилу родније од раних сората. Сеју
се током априла и почетком маја месеца, док се ране сорте могу сејати и током целог маја, а и
пострно по завршеној жетви јечма, пшенице и др. На тржишту се могу наћи многобројне сорте
соје домаће производње.
Нега усева – Међуредна култивација је важна мера неге у производњи соје. Обавља се по
успостављању редова, односно, након ницања соје. Може се обавити у неколико наврата, с тим
што се прво међуредно култивирање изводи у првом тролиску соје и обавља на већој дубини од
8-10 цм, а свако следеће након две недеље и нешто плиће. Међуредно култивирање има за циљ
да разбије покорицу која се често ствара и на добро припремљеним земљиштима услед јаких
пролећних пљусковитих киша, да сузбије корове, одржи земљиште у растреситом стању,
стимулише рад бактерија азотофиксатора, јер се на тај начин проветрава земљиште, обезбеђује
кисеоник, а самим тим и повећава активност бактерија азотофиксатора.
Сретен Даниловић, дипл.инж.пољопривреде

[Autor]

Članci