Raštan spada u kupusnjače i sve više privlači pažnju poljoprivrednika i potrošača. Iako se najviše gaji u primorskim krajevima, uspeva i u kontinentalnim uslovima. Raštan dobro podnosi sušu i u tom periodu zaustavlja rast, a listovi mu postaju tvrdi i kožasti, ali nakon kiše razvije novo, kalitetno lišće. Za vegetativni rast optimalne su temperature 15 – 20 ºC. Dobro podnosi visoke letnje temperature i niske zimske do -10 ºC, a kroz kraće vreme i do -15 ºC. Odgovaraju joj duboka, strukturna zemljišta uz pH 6 – 7,2. Iako je otporan na bolesti i štetočine, ipak je bolje da se ne gaji na istoj površini najmanje 3 godineU proizvodnji za tržište obično se sadi nakon kulture koja je đubrena organskim đubrivima. Za prinos od oko 20 t/ha preporučuje se 120 kg/ha azota, 80 kg/ha fosfora i 180 kg/ha kalijuma. Deo azota daje se u prihrani, naročito nakon obilnijih kiša.Raštan se gaji iz rasada gajenog na gredici ali ne na direktnom suncu. Seje se krajem februara ili početkom marta, a sadi u aprilu. Drugi je uobičajeni rok setve u julu, a rok sadnje krajem avgusta nakon prvih jačih kiša. Razmak sadnje iznosi 50×50 ili 60×60 cm, a za prolećne sadnje još i veći, zbog boljeg korištenja zaliha vlage leti.Listovi se beru postepeno, dok su još mladi i nežni. Kada nastupe više temperature, koriste se za stočnu hranu ili se ostavi nekoliko listova s vršnom rozetom da preko leta miruju, a na jesen, posle obilnijih kiša beru se mladi listovi sve do zime. Ako se biljke ostave do proleća, beru se i bočni izdanci pre formiranja cveta. Raštan iz jesenjeg gajenja počinje se bere se od novembra, pa do proleća.Raštan ima visok sadržaj vitamina C, provitamina A, kalcijuma i gvožđa, a zbog bogatstva vlaknima i antioksidansima sve češće se preporučuje u ishrani. Osim što se koristi u domaćinstvima, raštan sve više nalazi svoje mesto i na pijacama i u trgovini, gde ga kupci prepoznaju kao zdravo, tradicionalno i izuzetno ukusno povrće.
Dragana Stoiljković dipl.inž.
Gvozdić Ljiljana
Gvozdić Ljiljana