[Stojkić SlavicaUčesnik]

Мехураста гар представља економски  значајно  обољење кукуруза код нас. Последице ове болести биле су посебно  велике у време гајења домаћих сорти  кукуруза. Ова болест  се редовно јавља у нашој земљи  и у  појединим годинама  наноси озбиљне штете, умањујући принос зрна и до 10%.  После увођења америчких хибрида у производњу , губици су били знатно мањи, вероватно због њихове боље отпорности. Штетност мехурасте гари зависи од места стварања туморастих израслина, њиховог броја и величине на биљкама. Појава већих тумора на стаблу изнад клипа изазива веће губитке него ако се они формирају на доњем делу биљака. Симптоми болести: мехураста гар се јавља на свим надземним деловима биљкe у виду мехурастих израслина, гука или тумора, које представљају мешавину гљиве и заражених ткива кукуруза. Тумори су у почетку чврсти и прекривени глатком опном, сребрнасто беле боје. Дозревањем тумора, опна пуца и из ових творевина испада црна прашна маса. Тумори се најчешће јављају на клипу, метлици, стаблу и на пазушним пупољцима нодуса доњег дела биљака.

Биологија паразита: Основни орган за размножавање паразита су хламидиоспоре, које се образују у мехурастим творевинама у великом броју и одржавају дуже време на зараженим остацима кукуруза на њиви. Хламидиоспоре су редовно присутне у земљишту и заразу кукуруза остварују у одређеним условима спољне средине. Ustilago maydis  спада у најплодније гљиве, јер у једном тумору средње величине може бити преко 200 милијарди хламидиоспора. Оне се расејавају ветром на велика растојања. Када хламидиоспоре доспеју на кукуруз, оне у повољним условима клијају и заражавају биљке.У зараженој биљци долази до брзог дељења ћелија, појаве хиперплазије и хипертрофије ткива када се стварају мехурасте израслине. Сматра се да гљива лучи устилагин који стимулативно делује на деобу заражених ћелија. Дуги низ година вршена су бројна истраживања утицаја деловања разних фактора на интезитет појаве ове болести.

Дошло се до закључка да плодоред нема утицаја на појаву ове болести.То је и логично када се зна  да зараза не зависи од количине инокулума и чињенице да се инфеkтивни  материјал преноси ветром. Подељена су мишљена о утицају минералне исхране и примене стајњака, мада је доказано да једнострано ђубрење азотом узрокује  јаче заразе. Време сетве није битно , већ поклапање осетљиве фазе развоја биљака и повољних еколошких услова за остваривање инфекције. Механичка оштећења биљака доприносе повећању заразе.Често се ова болест јавља на оштећеним усевима од града као и услед примене неких хербицида који повећавају осетљивост.

Самоополодне биљке су осетљивије на ову болест од осталих хибрида.Такође, дволинијски хибриди су осетљивији од четворолинијских. У Подунавском округу симптоми ове болести се региструју сваке године. Интезитет појаве се огледа у спорадичној појави  оболелих  биљака у усевим кукуруза. Такође, примећено је да се симптоматичне биљке јављају у “слабије” гајеним усевима тј. усевима где нису примењене све агротехноичке мере.

Сузбијање: Најуспешнији начин сузбијања мехурасте гари је стварање и гајење отпорних хибрида кукуруза. Пожељно је да ови хибриди поседују и повећану отпорност на стресне услове од суше. У условима боље обраде,  избалансиране минералне исхране  и оптималне густине усева развијају се виталније биљке које су отпорније  према овом обољењу. Наводњавање представља заначајну меру у смањењу штета од мехураста гари

Саветодавац Славица Стојкић

[Autor]

Članci