Kompostiranje je biološki proces potpunog razlaganja organske materije posredstvom
mikroorganizama. Proces je aeroban i traži dovoljnu količinu kiseonika, vlage i toplote. Krajnji
produkt te aerobne razgradnje jeste dobijanje kvalitetnog organskog đubriva za bašte, povrće,
voćnjake, cveće.
Kompost se može praviti tokom cele godine. Radi obezbeđenja boljeg kvaliteta potrebno je
pridržavati se određenih principa: usitnjavanje, mešanje i vlaženje. Radi obezbeđenja boljeg
kvaliteta materijal koji se kompostira mora biti zdrav. Komposište treba smestiti u hladu i
zaštititi ga od jakih vetrova. Površinu određenu za kompost prekopati ili ukloniti površinski sloj
do 10 cm dubine, do polovine je napuniti kamenjem ili peskom radi drenaže.
Za pripremanje komposta mogu se se koristiti različiti organski materijali: Opalo lišće, kuhinjski
otpad – ostaci voća i povrća, talog kafe, ljuske jajeta, pokošena trava, korov očišćen od semena,
karton i papir, slama, životinjski otpad, izmet kokošaka, golubova, drveni pepeo, piljevina.
Krupni delovi biljaka se ne razlažu nego trule, potrebno je te delove biljaka usitniti. Kada se
dostigne visina gomile od 15-30 cm potrebno je dodati malo stajskog đubriva ili nekoliko lopata
starog komposta punog bakterija koje ce potpomoći razlaganje, ravnomerno rasporediti šaku
kreča a zatim posuti tanki sloj zemlje 2-3 cm. Ako se masa osuši, pokvasiti je. Odozgo i sa strane
kompostiranom materijalu potrebno je dodati sloj zemlje debljine 2 cm . Nakon toga se ponavlja
sledeći sloj od 15-30 cm i sve tako dok se ne dostigne visina od 1,2 najviše 1,5 m. (dimenzije 1
x 1,5 x 2 m). Gomilu dobro natopi vodom, pokriti ter-papirom ili najlonskom folijom. Za
razlaganje je potreban vazduh, kompost ne treba sabijati, nego nekoliko puta u toku procesa
promešati. Kada visina gomile padne na trećinu, gomilu treba prekopati čime se postiže
provetrenost komposta. U zavisnosti od vremenskih uslova (1-3 meseca), nastaje humusna
zemlja. Nakon šest meseci nastaje ujednačena masa u kojoj se ne prepoznaju ostaci.
Kompost osigurava gajenim kulturama korisne hranljive materije, popravlja strukturu zemljišta,
obogaćuje ga humusom i korisnim bakterijama. Koristi se površinski ili se ukopava u zemlju. Za
kompostiranje ne koristiti ljuske lešnika i oraha, krupnije grane, kosti životinja, bolesne biljke,
kuvano meso, ribu.
Boban STANKOVIĆ, dipl.inž.polj.
Stanković Boban
Stanković Boban