[Nikoletić MilošUčesnik]

Činjenica je da se sve manje u našim seoskim sredinama vide u okućnici bašte za proizvodnju i upotrebu  kako svežeg povrća, tako i povrća namenjenog za korišćenje u kasno jesenjem, zimskom i rano prolećnom periodu.

To je posledica sve manje zainteresovanosti mladih za baštensku proizvodnju povrća, starenja onih koji imaju naviku da rade bašte, a i lake dostupnosti u marketima tog istog povrća koje je oprano i uredno složeno. Samo čeka da se upotrebi.

Treba i moja je preporuka da se nastavi, obnovi ili nanovo započne klasična baštenska proizvodnja povrća svuda i u svakom gazdinstvu kako u selima tako i u prigradskim naseljima. Time mi mnogo i neprocenjivo kroz izbor sorte, hibrida, primenu pune agrotehnike za svaku povrtarsku kulturu i sa što manjom primenom pesticida, uz savet stručnog lica za zaštitu bilja, dobijamo proizvod koji je zdrav i svež. Proizvod koji ima svojstva koja mi očekujemo i koja ta biljka genetski ima.

Taj biljni proizvod, povrće, dobijeno u svojoj bašti je sigurno zdraviji i ukusnij nego onaj kupljen. Svo dobijeno povrće se koristi sezonski kada i kako stiže, a to je mnogo važno za naše zdravlje. Takođe i ekonomski momenat je prisutan. Ipak je povrće iz bašte jeftinije nego koje je kupljeno.

Treba izbegavati, potpuno izbaciti da se osnovna obrada radi traktorima  na malim površinama zato što se pri oranju  zemljište gazi, sabija,  usled toga se smanjuje rastojanje između čestica zemljišta i usitnjeno i razbijeno zemljište  se taloži u podorničnom sloju i tako počinje  formiranje „plužnog đona“

Plužni đon je vodonepropusni, podornični sloj zemljišta koji se formira većinom usled gaženja poljoprivredne mehanizacije. On sprečava ili usporava prirodno kretanje vode u dublje slojeve gde  se akumulira za korišćenje u nepovoljnim vremenskim uslovima kada imamo manjak padavina. Koren  gajene biljke ne može pravilno da se razvija , često je oblik i veličina korena neodgovarajuća za gajenu biljku, često je i deformisan, a i kretanje vazduha je smanjeno. Sve to utiče na smanjenje prinosa.

Zbog svega ovoga naši baštovani na manjim površinama bi trebali po uklanjanju zaostalih biljnih ostataka da rasporede pravilno po površini  dobro zgorelo stajsko i mineralno kompleksno đubrivo i istovremeno ga uneti  u zemljište.  Preporuka je da se prethodno uradi agrohemijska analiza i  da se količine đubriva upotrebe po dobijenoj preporuci u kojoj piše koje, na koji način i koja količina đubriva da se upotrebi. Samo to je pravi način za uštedu i pravilnu primenu đubriva. Zanimljivo je da  naši mali baštovani sve manje koriste stajsko đubrivo (verovatno što ga nema dovoljno u ponudi), a bez njega nema visokog,  sigurnog i  kvalitetnog prinosa u bašti. Postoje u poljoprivrednim apotekama peletirana stajska đubriva koja treba koristiti u nedostakuklasičnog stajnjaka.

Stajnjak povećava voluminoznost zemljišta, povećava količinu prihvaćene i sačuvane vlage, poboljšava i povećava mikrobiološku aktivnost u zemljištu. Ukratko organsko đubrivo pod kojim se podrazumeva dobro zgoreli stajnjak ( homogenog izgleda) je nezamenjivo u povrtarskoj-baštenskoj proizvodnji.

Vreme za izvođenje osnovne obrade je kraj oktobra početak novembra. Ne bi trebalo te poslove ostavljati za  kasnu zimu ili proleće.

Savet je da se na manjim površinama za obradu zemljišta izbegavaju traktori i koriste freze -motokultivatori. Može se javiti problem ako su  u bašti jako prisutni rizomski korovi. U tom slučaju obavezno koristiti savete stručnog lica za zaštitu bilja kako bi se bašta oslobodila njihovog prisustva. Postoje i  posebne vile za obradu zemljišta i tada treba pokupiti i sav korov sa korenom- rizomom. Takođe se može  koristiti i ašov za takozvano riljanje. To je odličan alat i način obrade zemljišta za bašte i ko god može treba ga koristiti za tu namenu.

Treba izbegavati primenu teških poljoprivrednih mašina na malim površinama. Krenite na vreme i sve će se stići, bitno je da svojim aktivnostima ne doprinesete formiranju plužnog đona.Fizičkim uklanjanjem korova (najčešće motikom) mi izbegavamo upotrebu herbicida i time čuvamo kako povrće tako i zemljište od njegovog štetnog uticaja.

Svim gore navedenim postupcima mi dolazimo da povoljne sredine za rast našeg povrća i  čuvanje vlage za period kada su nepovoljni temperaturni spoljni uslovi. Povrće je pravilnog  oblika, boje i veličine, pravilno razvijenog korenovog sistema. Zemljište je dobrog  vazdušnog i vodnog režima, mikrobiološki aktivno i na kraju zdravog i prvoklasnog ploda vrhunskog ukusa  koji će izavati osmeh na svačijem licu.

 

[Autor]

Članci