Пепелница леске је најчешћа болест ове воћне врсте. У мањем или већем интензитету јавља се у свим регионима гајења и свим засадима леске.
Проузроковач пепелнице презимљава на наличју опалог лишћа. У пролеће се остварује зараза младих, зелених биљних органа. Први симптоми болести испољавају се на наличју листа, у виду малих, брашнастих пега. Временом, пеге се увећавају, постају дебље, захватају већу регију. На брашнастој површини формирају се органи за размножавање гљиве (конидије), који су јасно уочљиви и који имају улогу у ширењу инфекције током вегетације. У виду лоптица су. Њихова боја се мења од жуте ка браон и црној. Иако се зараза остварује у фази формирања лисних пупољака, симптоми се уочавају касније, у летњим месецима (јул-август). У условима јаче заразе долази до сушења листова и њиховог превременог опадања. Ипак, сматра се да превремено опадање лишћа не умањује виталност биљака, будући да се ова појава углавном поклапа са фенофазом почетка његовог опадања.
У циљу сузбијања патогена, препоручује се примена механичких и хемијских мера.
Механичке мере:
-Прикупљање опалог лишћа, изношење из засада и уништавање (у млађим засадима и у засадима на мањим површинама);
-Уситњавање и заоравање опалог лишћа;
Хемијске мере:
-Прогнозно – извештајна служба заштите биља прати појаву пепелнице у засадима лесеке и благовремено издаје препоруке у циљу сузбијања патогена, проузроковача овог обољења, применом регистованих препаратима на бази а.м. penkonazol и а.м. sumpor.
Ivanović Marija
Ivanović Marija