[Gavrilović SlađanaUčesnik]

<p style=”text-align: left;”>Пољопривредне саветодавне стручне службе годинама уназад  апелују на пољовредне произвођаче да је паљење стрништа пре свега јако штетна мера која нема никаквих бенефита, а уједно је законом забрањена и кажњива. Казна може бити од 25.000 до милион динара, а посебно је важно нагласити да произвођачи који пале стрништа након пријаве и процесуирања улазе у пасиван статус са својим земљишним фондом  што значи да не могу аплицирати за субвенције ни по једном јавном позиву било у биљној или сточарској производњи, нити могу обрадиве површине уступити  другом лицу на коришћење.</p>
<p style=”text-align: left;”><b>ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА У СРБИЈИ</b></p>
<p style=”text-align: left;”>Спаљивање жетвених остатака у Републици Србији је забрањено законом и то:</p>
<p style=”text-align: left;”>-Законом о заштити од пожара</p>
<p style=”text-align: left;”>-Законом о пољопривредном земљишту</p>
<p style=”text-align: left;”>-Законом о ловству</p>
<p style=”text-align: left;”>-Правилником о упису у регистар и обнови пољопривредних газдинстава</p>
<p style=”text-align: left;”></p>
<p style=”text-align: left;”>Паљењем стрништа се развијају високе температуре чиме се  уништавају микроорганизми који преводе биљна хранива из ђубрива у облике приступачне биљкама и врше разлагање органских материја, доводи  до испаравања азота као важног елемента за производњу, а постоји опасност од изазивања пожара.</p>
<p style=”text-align: left;”>Из тог разлога је љуштење стрништа, односно заоравање жетвених остатака након скидања усева житарица или кукуруза јако  важно и то треба урадити одмах након жетве или у неком краћем наредном периоду.</p>
<p style=”text-align: left;”>Заоравање се обавља плугом или тањирачом на дубину од 10 до 15 центиметара а уједно треба додати уреу,  60кг/ха или неко микробиолошко ђубриво како би се подстакла разградња сламе и повећао садржај хумуса.</p>
<p style=”text-align: left;”>Предности заоравања стрништа/кукурузовине су бројна. Побољшава се физичко хемијски сасатав земљишта, повећава се садржај хумуса, долази до  побољшавања водног  режима земљишта услед стварања  растреситог слоја на површини оранице који  спречава испаравање влаге до иницирања и ницања семенских и ризомских корова који се након тога могу лакше сузбити тоталним хербицидима пре него што баце семе.</p>
<p style=”text-align: left;”>Дипл.инг. Слађана Гавриловић</p>
<p style=”text-align: left;”>Саветодавац за заштиту биља</p>
<p style=”text-align: left;”></p>

[Autor]

Članci