[Stanojlović SrđanUčesnik]

<b>
</b><b>
</b>

<u>Организација бербе воћа</u>

 

 

Потрошња воћа последњих година  се нагло повећава како у свету тако и код нас. Да би се нешто купило то мора бити врхунског квалитета а да би било врхунско мора се обратити пажња на производњу али и на бербу тог воћа које пласирамо. Квалитет понуђене робе постаје све бољи, конкуренција све оштрија а доскора сезонски карактер потрошње све се више губи. Томе је пре свега допринело увођење нових концепција у технологији складиштења, као и значајно проширење капацитета хладњача последњих деценија.

Берба неког воћа попут малине, купине па и боровнице обавља се у више наврата јер плодови не сазревају истовремено већ сукцесивно. Плодови тог воћа су веома осетљиви па се морају брати на време и пажљиво.

Почетак бербе зависи пре свега од биолошких својстава сорте, климатских карактеристика локалитета, надморске висине, експозиције терена, земљишта, примењене агротехнике и др. У зависности од ових чинилаца плодови могу да сазревају различито. На јужним положајима плодови раније сазревају него на северним и западним странама. На пример, у нашим малинарским подручјима берба почиње половином јуна и траје до средине односно краја јула а код ремонтантних сорти и до половине октобра. Поступак бербе је важно спроводити правилно и хигијенски исправно како би плодови били што компактнији и квалитетнији. Плодове воћа би требало брати у рукавицама како би се избегла могућност инфекције плода и скидања пепељка са плодова нпр. код шљиве. Време бербе зависи од степена зрелости и особина плода, начина употребе и дужине транспорта.

Оптимални степен зрелости одређује се на основу боје епидермиса, или начина одвајања од цветне ложе, или чврстоће и укуса меса плода. Најбољи показатељ да је плод неког воћа спреман за бербу је на  основу мерења суве материје у њему који је карактеристичан за сваку воћну врсту. Убрани плодови морају бити истог степена зрелости и чврстоће. У пуној зрелости плодови су најквалитетнији тј. имају најбољу боју, укус и арому. Међутим некад морамо плодове брати и раније ако одлазе на удаљена тржишта и ако купци желе мало „јаче“ воће. То никако не подразумева бербу киселих и слабо обојених плодова. Такође, обрани плодови не смеју бити презрели јер се гњече и брзо пропадају.

Берба је изузетно осетљив посао који тражи добру организацију и доста радне снаге. На бербу отпада 70–80 % свих трошкова производње, јер се обавља углавном ручно. Из тих разлога неопходно је да берба буде добро организована, са довољно радне снаге (берача), са квалитетном амбалажом и прибором, као и прецизно организованим транспортом. У задње време се много улаже и ради на изналажењу машина које ће бербу обављати уместо радника али када је у питању берба за стону употребу плодова екстра и I класе, жива радна снга је неизбежна.

Под екстра квалитетом подразумевају се плодови који су по крупноћи, зрелости и боји уједначени, сортно чисти, без петељке и ручно обрани. У једном паковању тј. килограму обраног воћа дозвољава се до 5% плодова који не испуњавају услове за ову али испуњавају за наредну, нижу класу.

Плодови I класе морају имати приближно исте особине као плодови екстра квалитета, с тим што се дозвољава да у мери буде и до 10% масе плодова који не испуњавају услове за ову класу али одговарају II класи.

Плодови II класе морају бити здрави, чисти и потпуно зрели, са извесним недостацима у погледу облика плода и углавном се користе за прераду и могу се брати и машински.

Из свега овога произилази да је берба воћа, поготово јагодастог и бобичавог врло осетљива агротехничка операција која тражи добру организацију и спровођење планова бербе до танчина јер једна мала грешка мође довести до пропадања целог годишњег труда и довести нашу производњу до потпуне економске неисплативости.

На крају, али свакако да није небитно где ћемо наше обрано воће које не продајемо одмах ускладиштити. Складиштење ( складишта, хладњаче, УЛО хладњаче итд.) воћа у све већим количинама истиче проблеме којима доскора није поклањана нека пажња. У први план долазе проблеми губитка масе и погоршање квалитета, који су пре свега проузроковани квалитетом производа који су у складишту, неодговарајућом зрелошћу и третманом после бербе. За сваку воћну врсту, па чак и за поједину сорту одређене воћне врсте постоје тачно прописани параметри у погледу температуре, угљен диоксида и кисеоника који се морају испоштовати да би наши плодови што дуже били очувани и здравствено исправни како би се могли нормално пласирати на тржиште за најбољу могућу цену а из чега би наши произвођачи остварили добру зараду.

 

Дип. инж. Станојловић Срђан

Prilozi:

1. Organizaci-a-berbe-voca-Portal-3-kv.docx

[Autor]

Članci