Крушкина бува је најважнији штетни инсект који се јавља у засадима крушке у свету и код нас. Делимично је била узрок крчења многих засада крушке јер се током неколико година јављала у великом броју што је и угрозило опстанак засада. Ефикасно сузбијање крушкине буве је један од главних предуслова за исплативо гајење ове воћне врсте.
Презимљава као адулт који са првим лепим данима насељава засаде крушке. Након два узастопна дана са температуром изнад 10°С женке почињу са полагањем јаја. У време цветања долази до пиљења првих ларви које се најчешће налазе на цветној ложи.
Веома је битно ући у вегетацију са што мањом популацијом. Зимско третирање је веома корисно јер парафинским уљем у комбинацији са препаратом на бази циперметрина се спречава одлагање јаја и смањује бројност презимелих имага.
У фенофази „зелени букетићи“ и „бели балони“ треба користити инсектициде са овицидним деловањем уз додатак инсектицида са контактним и дигестивним деловањем.
У фази „жутих јаја“ и пиљења ларви користити препарате на бази спиротетрамата. Након фолијарног третмана инсектицидна активност се преноси по целом васкуларном систему биљке. Кретање активне материје флоемом и ксилемом омогућава заштиту нових летораста или лишћа, које се појављује након фолијарне примене. Након 15 дана неопходно је поновити третирање. Због развученог периода пиљења, заштиту наставити инсектицидима на бази ацетамиприда. Уколико се не спроведе адекватно контролисање популације долази до дефолијације листова, плодова, а касније и до некрозе пупољака и листова. Штете су последица директног присуства крушкине буве и исисавања сокова из биљних органа.
Милена Стевановић дипл.инж.
Gvozdić Ljiljana
Gvozdić Ljiljana