Malina je jedno od najznačajnijih voća u našoj proizvodnji, cenjena zbog kvaliteta ploda i izvoznog potencijala. Međutim, kao biljka poreklom iz severnih i hladnijih područja, veoma je osetljiva na klimatske promene.
U poslednjim godinama globalno zagrevanje sve više utiče na njenu proizvodnju. Ova sezona je u početku obećavala dobar rod i kvalitet, ali nakon vlažnog i prohladnog perioda usledio je toplotni talas praćen dužim nedostatkom padavina. Idealna temperatura za razvoj maline u vegetaciji je 25–30 °C, dok su ovog leta vrednosti dostizale i 38 °C u hladu, a na suncu i do 48 °C.
Takva ekstremna toplota, naročito na južnim ekspozicijama, dovela je do pojave ožegotina na licu lista, pa čak i na plodu. Plod tada prinudno sazreva, biljka pojačano transpirira, a gubitak vode evapotranspiracijom premašuje mogućnost korena da je nadoknadi. Ožegotine se najčešće ispoljavaju kao bele koštunice, pojedinačne ili u površini od 0,5–1 cm².
Visoke temperature u isto vreme pogoduju i razmnožavanju grinja na plodu maline. Za razliku od ožegotina, bele koštunice izazvane grinjama javljaju se i na delovima ploda zaštićenim od direktnog sunca. Blagovremena zaštita, naročito u početku vegetacije i pred cvetanje, značajno smanjuje njihovu pojavu.
Nepovoljni vremenski uslovi već su umanjili prinos i kvalitet, a ukoliko se nastave bez osveženja i padavina, štete će biti još veće. Prevencija se postiže pažljivim izborom zemljišta i ekspozicije (po mogućstvu severne i zapadne), postavljanjem protivgradnih mreža ili improvizovanih senila, kao i korišćenjem sistema za orošavanje, koji može sniziti temperaturu i povećati vlažnost vazduha.
Pravovremeno planiranje zasada i uvođenje mera zaštite od visokih temperatura mogu biti presudni za očuvanje roda i kvaliteta maline u uslovima sve izraženijih klimatskih promena.
Dipl. inz. Aleksandar Zujalović
Aleksandar Zujalović
Aleksandar Zujalović