Lema melanopus – žitna pijavica jedna od ekonomski najvažnijih štetočina strnih žita u Srbiji. Štetu čine odrasli insekti i larve tako što se hrane listovima ovsa, ječma i pšenice, a najveće štete nastaju pri oštećenju lista zastavičara što uslovljava smanjenje prinosa strnih žita za 30 do 50%. Razmnožavanju žitne pijavice pogoduje vlažno i toplo vreme pa ukoliko nastupi nekoliko kišnih i toplih proleća, jedno za drugim, dolazi do porasta brojnosti ove štetočine. Za masovno razmnožavanje povoljni su nizijski tereni, sa gustim i bujnim sklopom žitarica,zatim konstantno đubrenje pšenice azotnim đubrivom koja povećava brojnost ove vrste. Prezimljava odrastao insekt u skrovitim mestima(suva trava,lišće,osnova stnjike,slama).Imago se javlja kada temperature pređu 15°C kraj aprila,početak maja kada naseljavaju ovas i prolećni ječam,gde počinju sa ishranom. Žitna pijavica se hrani izgrizajući lisku između lisnih nerava. Oštećenja od imaga se jvaljaju u vidu traka širine 1mm. Ženka polaže jaja u nizovima jedno ispod drugog na lice lista sve do juna. Larve se pile nakon 10 dana i odmah oštećuju listove jer ne podnose glad. Tokom perioda ishrane prave već pomenuta karakteristična oštećenja u vidu linearnih perforacija,te nastaju tanke uzdužne rupe na listu. Posle obilne ishrane za 2-3 nedelje se povlači u zemljište na dubinu od nekoliko santimetara. Tu se u komorici pretvara u lutku. Stadijum traje oko 5-6 dana nakon čega se pojvaljuje novi imago. S obzirom da je period aktivnosti imaga i larvi veoma razvučen, racionalnije je suzbijanje odraslih jedinki, ali samo pri masovnoj pojavi (8-15 jedinki po m²) i pre masovnog polaganja jaja. U protivnom, suzbijaju se larve, ali u mlađim stadijumima (L₁, L₂). Larve se hemijski suzbijaju na bazi aktivne materije cipermetrin. Kasnije ih je teže suzbiti jer su obavijene sluzastom materijom. Prag štetnosti: više od 10 larvi po m² na ozimim žitaricama, ili 5 larvi po m² na jarim žitaricama.Suzbijanje žitne pijavice uspešno se obavlja primenom preventivnih i agrotehničkih mera poput gajenja otpornih sorti. Reč je o sorti sa više dlačica na listu. Zatim dubokom jesenjom obradom, plodoredom, kao i optimalnim đubrenjem azotom.
Šućević Svetlana
Šućević Svetlana