[Stefanović ŽivkoUčesnik]

U skladu sa Zakonom o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima poslodavci imaju mogućnost da po jednostavnoj proceduri angažuju radnike za sezonske poslove. Poreska uprava je obezbedila on-line platformu  http://www.sezonskiradnici.gov.rs. Portal je u nadležnosti Poreske uprave, a povezan je sa CROSO i NSZ. Omogućena je brza prijava većeg broja radnika.

Obavezu  registracije poslodavaca za prijavljivanje sezonskih radnika kod Poreske uprave imaju samo poslodavci koji u skladu sa poreskim propisima nisu obavezni da imaju PIB, dok poslodavci kojima je u skladu sa poreskim propisima dodeljen poreski identifikacioni broj (PIB) nemaju obavezu posebne registracije za prijavljivanje sezonskih radnika. Registraciona prijava podnosi se elektronskim putem.

Poreska uprava je dužna da, na osnovu podataka iz evidencione prijave i odjave, Centralnom registru za obavezno socijalno osiguranje podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje, a podnosilac prijave može biti poslodavac ili lice koje za podnošenje prijave ovlasti poslodavac. Prijava i odjava radnika se vrši svakog dana do 10 časova ujutru za prepodnevnu smenu, odnosno do 15 časova za poslepodnevnu smenu, a potrebno je uneti samo JMBG (ili EBS za strane državljane) radnika.

Prijavu radnika je moguće raditi na dnevnom nivou, ali je takođe moguće prijaviti radnike i na duži vremenski period, na primer na 7 dana. Prijavu radnika poslodavac može da izvrši za tekući mesec, ali i za naredna dva meseca, odnosno za najviše tri meseca.

Poslodavac ima pravo da angažuje sezonske radnike najviše 180 dana u toku kalendarske godine, računajući dane od prve prijave radnika do poslednje odjave, pri čemu se dani u kojima nije bilo angažovanja sezonskih radnika ne broje. Jedan radnik ne može biti angažovan više od 120 dana u kalendarskoj godini na sezonskim poslovima kod jednog poslodavca. Ukoliko poslodavac angažuje sezonskog radnika i po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, i u tom slučaju radnik ne može da radi više od 120 dana u kalendarskoj godini, računajući zbir dana po oba osnova radnog angažovanja.

U skladu sa Zakonom, za svaki radni čas sezonski radnik ima pravo na naknadu za rad koja ne može biti niža od minimalne cene rada, a to je za 2025. godinu 308,00 dinara neto po radnom času. Naknada za rad se obračunava bez pripadajućih doprinosa i poreza, a poslodavac sa radnikom dogovara cenu njegovog angažovanja koju je dužan da mu isplati u skladu sa dinamikom koju su dogovorili (dnevno, nedeljno, mesečno). U 2025. godini minimalna mesečna osnovica doprinosa iznosi 45.950  dinara, što svedeno na dnevni nivo iznosi 45.950  : 30 dana = 1.531,67 dinara, i to je osnovica za plaćanje poreza i doprinosa. Na tu osnovu se zatim primenjuju sledeće stope:

1. Porez na dohodak 10%: 153,17 dinara;
2. Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje 24%: 367,60 dinara;
3. Doprinosi za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti 2%: 30,63 dinara.

To znači da poslodavac za jednog sezonskog radnika dnevno treba da plati 551,40 dinar na račun poreza i doprinosa.

Poslednjeg dana u mesecu, na osnovu podataka iz svake evidencione prijave koju je poslodavac podneo za angažovane sezonske radnike za taj kalendarski mesec, sistem Poreske uprave automatskom procedurom formira zaduženje o obračunatom porezu i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje . Na osnovu zaduženja o ukupnom iznosu poreza i doprinosa , koji poslodavac treba da plati za sezonske radnike, sastavlja se nalog za plaćanje. Nalog za plaćanje Poreska uprava dostavlja poslodavcu elektronskim putem na adresu elektronske pošte koja je uneta prilikom registracije poslodavca.

Zahvaljujući ovom sistemu država je uvećala prihod, ali najveću korist stekli su upravo radnici na povremenim poslovima koji sad znaju šta je siguran rad jer, premda su angažovani na kraće vreme, pored naknade za rad, prava na dnevni odmor, prava na bezbednost i zdravlje na radu,  imaju i pravo na zdravstveno osiguranje u slučaju povrede na radu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje. Svi oni sezonci koji su imali status nezaposlenih lica zadržali su i pravo na naknadu, a prava nisu gubili ni primaoci socijalne pomoći.

Savetodavac za agroekonomiju, Živko Stefanović dipl.inž.

                                                            PSSS“Poljosavet“Loznica

[Autor]

Članci