[Rilak SlađanaUčesnik]

Fitopatogene gljive pretstavljaju ozbiljnu pretnju vinogradarskoj proizvodnji prouzrokujući veliki broj obolenja. U našim vinogradima redovno je prisutna i crna pegavost vinove loze čiji je prouzrokovač gljiva Phomopsis viticola. Ovo obolenje prouzrokuje indirektne štete dok se direktne štete na grozdovima ipoljavaju u vidu sitnijih bobica pa je iz tog razloga malo potcenjena kod vinogradara. Usled infekcije čokoti se iscrpljuju što može da dovede do smanjenja prinosa od 15 do 50%.

Phomopsis viticola prezimljava u obliku micelije i piknida u kori i pupoljcima vinove loze. Tokom proleća, u vlažnim uslovima i sa porastom temperature preko 10°C, dolazi do infekcije mladog tkiva jer se iz crnih tačkica (piknida) oslobađaju se piknospore. Prvi simptomi se javljaju oko mesec dana od ostvarene infekcije. Nestabilni vremenski uslovi sa čestim padavinama tokom ranog proleća osnovni su faktori za pojavu epidemije bolesti.

Simptomi se obično javljaju na prve dve do tri internodije u vidu izduženih hlorotičnih pega sa tamnijim centralnim delom. Usled rasta tkiva, centralni deo pege se izdužuje te pege postaju jasno ograničene dužine oko 1 cm. Tkivo unutar pega nekrotira i puca u centralnom delu dobijajući izgled kraste. Tokom leta, kraste postaju plutaste strukture. U toku jeseni i zime kora lastara postaje bleđa usled formiranja plodonosnih organa gljive (piknida). Vazduh prodire ispod podignutog epidermisa što lastaru daje srebrnastu ili beličastu boju. Na listu se takođe formiraju pege koje često mogu i da se spajaju, a usled porasta temperature i nekrotiraju te list ima smanjenu asimilacionu površinu koja ne može da ishrani formirane grozdove i na taj način utiče na smanjenja prinosa. Simptomi se mogu javiti i na peteljci grozda u vidu nekroze i pucanja tkiva što sprečava protok hranljivih materija do bobica te takvi grozdovi propadaju.

Osnova zaštite vinove loze od prouzrokovača crne pegavosti su preventivne mere. Prilikom zasnivanja vinograda koristiti zdrave lozne kalemove iz kontrolisane proizvodnje. Đubrenje i prihranu zasada raditi po preporuci datoj na osnovu agrohemijske analize zemljišta. Vrlo važna mera je zimska rezidba i tom prilikom potrebno je ukloniti sve lastare sa simptomima. Orezani biljni materijal obavezno izneti iz vinograda i spaliti. Odmah nakon rezidbe odraditi tretiranje fungicidom na bazi bakarnih jedinjenja u kombinaciji sa mineralnim uljem. U fazi pojave i početnog porasta listova vinovu lozu zaštititi fungicidom na bazi aktivne materije kaptan ili folpet. Kasnije, kada lastari prerastu dužinu od 10cm postaju otporni na infekciju prouzrokovačem crne pegavosti. Vinograde koji nisu preventivno tretirani protiv crne pegavosti, a simptomi bolesti prisutni, tokom vegetacije navodnjavati i prihranjivati kako bi zaraženi čokoti zadržali vitalnost.

Slađana Rilak, dipl.inž. zaštite bilja

PSSS Kruševac

[Autor]

Članci