[NENAD STOJIMIROVIĆUčesnik]

Са повећањем броја људи на нашој планети у протеклих 100 година, јавила се и потреба за већом количином хране неопходном за опстанак увећане људске популације. Такође, са повећањем животног стандарда, дошло је и до повећања у потребама за исхрану протеинима пореклом из меса животиња. Све наведено је довело до повећане сточарске производње и повећања броја грла гајених животиња у сврху производње меса неопходног за људску исхрану.

Са повећањем сточарске производње, дошло је до укрупњавања фарми и повећаног броја грла стоке на једном месту. Ово повећање броја грла стоке на једном месту је за собом повукло и одређене проблеме у производњи од којих је један од најбитнијих очување здравственог стања стада.

Тако смо протеклих година били сведоци избијања различитих болести животиња, авиарне инфлуенце или птичијег грипа, афричке куге свиња која је почевши од Азије па преко Европе преполовила популацију гајених свиња на фармама и многе фарме и газдинства трајно угасила. Такође смо сведоци и избијања болести слинавке и шапа у протеклих месец дана, која је за сада под контролом у Европским земљама и срећом још увек није детектована код нас.

Из наведених разлога, у овом тексту ћемо се фокусирати на мере биосигурности на фармама, које представљају врло битну, ако не и најбитнију меру превентиве и спречавања појаве заразних болести животиња на фармама.

Мере биосигурности представљају свеобухватни скуп мера и поступака који имају за основни циљ умањење ризика од уношења, појаве и ширења различитих патогена. Смањивање ризика од случајног ширења патогена, задатак је свих у ланцу производње и снабдевања, а један од ефикасних начин да се ризик минимизира је строга примена мера биосигурности на фармама, без обзира да ли су фарме на идивидуалним газдинствима или су део привредних субјеката.

Примена биосигурносних мера подразумева усвајање и практичну примену одређеног модела рада и понашања, у оквиру свакодневних радних активнос­ти на фарми. Свака комерцијална али и породична фарма треба да има разрађен и усвојен план и протокол о примени биосигурносних мера, у складу са постојећом инфраструктуром и капацитетима у производном погону. Лица која раде на фарми треба да буду упозната са биосигурносним ме­рама, односно свим превентивним и контролним мерама које се спроводе на фарми у циљу спречавања уношења узрочника нарочито опасних заразних бо­лести.

Кључни елементи у примени биосигурносних мера на фармама су:

. Спољашња биосигурност или био-искључивост, која представља контролу свих улазних тачака у фармску производњу

. Унутрашња биосигурност или био-менаџмент, која обухвата све превен­тивне мере примењене у оквиру односно унутар самог технолошког процеса произ­водње на фарми.

 

Спољашња биосигурност обухвата све мере које се предузимају у циљу спречавања уноса узрочника различитих болеси на фарму, што подразумева постојање одређене инфраструктуре на фарми: ограда око целог комплекса фарме, јасно означен улаз на фарму, дезинфекционе баријере као и дезинфекциона постројења за улазак возила на фарму и тако даље. Спољашња биосигурност представља контролу свих улаз­них тачака у комерцијалну фармску производњу.

Основне смернице у примени спољашњих биосигурносних мера:

1. Фарма треба да буде изграђена ван насељеног места, удаљена од главних саобраћајница и других фарми, кланица као и ловишта са организованим узгојем дивљих животиња
2. Фарма треба да је ограђена у потпуности са јасно обележеним улазом на фарму
3. Улаз на фарму, користе само запослена лица по јасно дефинисаном протоколу: пресвлачење, туширање, пресвлачење у одећу која се налази на фарми, додатна дезинфекција руку и обуће
4. Запослена лица на фарми не би требало да се код куће баве узгојем животиња а активни ловци који раде на фарми морају пријавити боравак у ловишту у коме су присутне дивље свиње након чега следи 48 часовна забрана приступа фарми
5. Дезинфекционе баријере су обавезне на свим фармама, за пролаз возила која се додатно дезинфикују ручним прскалицама од стране запослених на фарми или фарма поседује аутоматске прскалице за дезинфекцију комплетног возила које улази на фарму.
6. Екстерни посетиоци. Овим лицима се посебно одобрава улаз на фарму уз претходно потписану изјаву да у протеклих 48 часова нису били у контакту са гајеним или дивљим животињама
7. Санитарни чвор. Сви запослени као и сви посетиоци, морају поштовати обавезу туширања и пресвлачења у радну одећу и обућу пре уласка у произ­водни погон фарме. У оквиру санитарног чвора, мора се назначити јасна грани­ца између спољашњег (прљавог) и унутрашњег (чистог) дела санитарног чвора
8. Радна одећа и обућа. У чистом делу санитарног чвора, након дела са туше­вима, налази се и облачи предвиђена чиста, радна одећа и обућа. Радну обућу и одећу за запослена лица и за све посетиоце обезбеђује фарма. Прање, сушење, и пеглање одеће врши се искључиво на фарми
9. Транспортна возила. Улазак транспортних возила представља активност врло високог ризика и није дозвољен у производни погон фарме. Изузетак су возила са посебном дозволом и уколико је то крајње неопходно, уз обавез­но претходно прање, чишћење и дезинфекцију. Возач транспортног возила не излази из кабине возила и не долази у непосредан контакт са радницима из производног погона фарме
10. Сузбијање глодара. Глодари предста­вљају значајне резервоаре различи­тих узрочника болести и фарма треба континуирано, у сарадњи са одгова­рајућом стручном службом да врши њихово сузбијање по претходно дефинисаном плану и програму
11. Изолација купљених грла. Препорука је да се обезбеди интерни објекат за изолацију, тзв. интерни фармски карантински објекат за новонабављене је­динке у циљу њихове изолације и праћења здравственог стања у трајању од најмање 30 дана, а по потреби и дуже.
12. Посебне мере заштите. На све отворе на објектима где су смештене животиње треба предвидети постављање одговарајућих заштитних мрежа у циљу спречавања уласка инсеката и птица. Према унапред утврђеном плану треба обезбедити редовно спровођење мера дезинсекције.

 

Унутрашња биосигурност

1. Дефинисање граница производног погона. Различите старосне групе и категорије животиња се узгајају одвојено, у засебним објектима односно фазама производње. За сваки објекат су одређени радници, који не улазе у друге производне фазе
2. Дезинфекционе баријере и пунктови за дезинфекцију. Дезинфекција руку и радне обуће се врши сваки пут пре уласка у објекат и ди­ректан контакт са животињама
3. Принцип све унутра-све напоље пред­ставља принцип који треба да се максимално поштује у објектима, односно у свим фазама производње. Након пражњења објеката, неопходна је примена темељног прања, чишћења и дезинфекције свих по­вршина, са предвиђеним периодом одмора објекта
4. Уклањање угинулих јединки. Неопходно је у што краћем временском пери­оду уклонити леш угинуле животиње из објекта. Објекти предвиђени за смештај лешева животиња треба да се налазе на ивичном делу фарме, на што већој удаље­ности од производног погона где су здраве јединке, са омогућеним приступом возила кафилерије без уласка у ограђени део фарме.
5. Опрема и алати. За сваку произ­водну фазу треба обезбедити посебну опрему која се користи само у једном објекту. Опрема и алати се свакодневно чисте, перу и дезинфикују
6. Изолациони бокс. У оквиру сваке производне фазе треба обезбедити изолациони бокс за клинички оболеле и/или јединке сумњиве на обољење. За рад у амбулаторном делу мора се обезбедити посебан алат и опрема з арад, као и дезинфекционе баријере и пунктови на улазу/излазу из амбулаторног дела.
7. Допрема и складиштење. На фарми је неопходно обезбедити одговарајуће објекте (силосе) за складиштење и чување хране за животиње, уз одговарајуће мере заштите од гло­дара и атмосферских утицаја. Објекти треба да су локализовани уз ограду, на начин који омогућава истовар хране без уласка транспортних возила у произ­водни погон фарме

 

 

Дипломирани инжењер сточарства

Ненад Стојимировић

[Autor]

Članci