Prirodne nepogode u voćarstvu imaju za posledice smanjenje prinosa i kvaliteta ploda u godinama kada su se te nepogode desile ili u narednoj godini. Pored toga, neke nepogode kao što su ekstremno niske temperature tokom mirovanja, velike količine padavana usled kojih dolazi do zabarivanja zemljišta, olujni vetrovi, ekstremno dejstvo grada i sl. mogu trajno da unište voćnjake.
Sa aspekta višegodišnjih zasada, gajenih na plićim zemljištima, najintenzivniji negativan uticaj se odražava kada se jave uzastopno i jesenje-prolećna i letnja suša. U budućnosti mogu se očekivati sušni periodi koji će početi sredinom maja na plićim zemljištima i početkom juna na dubokim plodnijim, kada se iscrpe zalihe vode iz zemljišta. Pojačan uticaj suše utiče i na smanjenu vlažnost vazduha, koja je veoma nepoželjna u periodu cvetanja i oprašivanja voćaka.
Rizik od ekstremno visokih temperatura, odnosno visokih letnjih temperatura, raste na celoj teritoriji Republike Srbije. Pod najvećim rizikom su vrste sa kasnim periodom zrenja, odnosno vrste čiji razvoj plodova se odvija tokom celog letnjeg perioda (kruška, jabuka, dunja, malina, kupina).
Usled promene u raspodeli padavina i povećanju temperature povećavaju se i zahtevi za vodom voćnih vrsta i potrebe za navodnjavanjem.
Mere prilagođavanja/adaptacije na klimatske uticaje: korišćenje protivgradnih mreža; povećan unos stajnjaka i drugih organskih đubriva u zemljište zbog plodnosti i boljeg zadržavanja vode; korišćenje sistema za navodnjavanje.
Mirjana Ostojić, PSSS Kraljevo
Ostojić Mirjana
Ostojić Mirjana