Adaptacija poljoprivrrde na klimatske promene
Adaptacija poljoprivrede na klimatske promene promene više nije stvar izbora, već nužnosti. Ona podrazumeva niz strategija i mera koje omogućavaju poljoprivrednim proizvođačima da ublaže negativne efekte klimatskih promena, održe ili povećaju proizvodnju i prilagode se novim agroekološkim uslovima. Jedan od osnovnih koraka u adaptaciji jeste selekcija i uvođenje novih sorti biljaka koje su otpornije na sušu, visoke temperature ili bolesti. Isto važi i za stočarsku proizvodnju – potrebno je uvoditi rase životinja koje bolje podnose toplotni stres i imaju bolju produktivnost u promenljivim uslovima.
Pored genetske adaptacije, ključnu ulogu ima i promena agrotehničkih praksi. To uključuje pravovremenu setvu i žetvu, unapređene metode obrade zemljišta, primenu organske materije radi poboljšanja njegove strukture i zadržavanja vlage, kao i prelazak na konzervacionu poljoprivredu. Veliki značaj ima unapređenje sistema navodnjavanja – od tradicionalnih do modernih sistema kap po kap – koji omogućavaju racionalno korišćenje vode, posebno u uslovima produženih sušnih perioda.
Upotreba informacionih tehnologija, kao što su sistemi za praćenje vremenskih prilika, satelitsko posmatranje, kao i primena precizne poljoprivrede, omogućavaju poljoprivrednicima da donose brže i preciznije odluke. Takođe, digitalizacija omogućava bolje planiranje proizvodnje, upravljanje rizicima i optimizaciju upotrebe resursa.
Obrazovanje i stalna edukacija poljoprivrednika predstavljaju važan segment u procesu adaptacije. Podizanje svesti o uticaju klimatskih promena i obuka u vezi sa prilagođenim tehnikama i strategijama doprinose boljoj spremnosti proizvođača da se suoče sa novim izazovima.
Adaptacija poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene nije jednokratan proces, već kontinuirani napor koji zahteva viziju, znanje i resurse. Ulaganje u otpornu i održivu poljoprivredu znači ulaganje u bezbednu i zdravu budućnost.
Suzana Rašić, dipl.inž.polj.
Rašić Suzana
Rašić Suzana