[Jelena MilenkovićUčesnik]

Kлиматске промене су све израженије из године у годину и остављају велике последице на висину и квалитет приноса свих гајених култура у целом свету. Оне се огледају у смањењу падавина и све чешћим екстремним сушама или током године има довољно падавина али је распоред веома неповољан у односу на потребе биљака. Последњих година чешће су екстремне кишне епизоде због којих постоји опасност од клизишта и поплава. Такође, дешава се померање вегетације услед промене температура, према подацима РХМЗ Србије просечна годишња температура порасла је за 1°C од средине 20. века. Све је већи проблем то што из године у годину имамо лети екстремно високе температуре, док су зиме са ниским температурама али често без снежног покривача. Понекад долази до оштећења биљака због јаког ветра и до губитка влаге због евапорације, нарочито у равничарским поднебљима. У воћарској производњи треба размотрити садњу мешовитих засада. Поред главне воћне врсте треба садити и другу врсту која развијa моћан хабитус и на тај начин штити од удара ветра и олија. Када се направи распоред садница по парцели, углавном има 20 стабала друге, велике воћке као што је орах, кестен или дуд. Од свих мера за прилагођавање на климатске промене произвођачи се најпре одлучују за постављање система за наводњавање. Сви произвођачи, а нарочито воћари и повртари, треба да воде рачуна када почињу рад на новим парцелама, јер је могућност за наводњавањем један од основних предуслова добре производње. Када се бира систем за наводњавање погодно је да он рационално троши воду. Климатеске промене представљају велики изазов и за Институте, они интензивно раде на селекцији и оплемењивању у биљној производњи. У воћњацима је погодно гајити старе, аутохтоне сорте прилагођене локалним условима средине и новонастале сорте селекционисане на отпорност на болести, штеточине и неповољне климатске услове. Такође, може се користити малч у појединим производњама. Он спречава прекомерно испаравање влаге из земљишта, онемогућава развој корова и поправља топлотни режим, односно штити корење од измрзавања. Погодно је да произвођачи, који су у финансијкој могућности, поставе противградне мреже, јер од њих могу имати вишеструку корист. Мреже се поред заштите од града користе и за засењивање током врелих летњих месеци. Оне тада спречавају настанак ожеготина на плодовима и листовима и утичу на микроклиму у засаду. При избору боје мреже треба бити пажљив, јер највише светлости задржава црна, а најмање мрежа беле боје. Код гајења јагоде, као и у повртарској и ратарској производњи веома је важно поштовати плодоред, јер се на тај начин спречава ширење болести и штеточина, а и хранива из земљишта се рационалније троше.
Прилагођавање производње на климатске промене је велики изазов за пољопривреднике. Пожељно је да произвођачи што је могуће више прате нова научно-технолошка решења и да их постепено уводе на газдинствима како би задржали високе приносе и квалитет производа.

[Autor]

Članci